Analiza javnih rashoda

1. UVOD

Za klasičnu teoriju je karakteristično, u prvom redu, da financijski teoretičari nisu pokazivali veći interes za problematiku javnih rashoda. Javni rashodi su promatrani potpuno jednostrano, isključivo sa administrativnog i političkog stanovišta, dok je ekonomsko-socijalni tretman bio potpuno zanemaren.

Za razliku od klasičara, moderna koncepcija daje javnim rashodima veoma značajnu ulogu u raspodjeli ili, još preciznije rečeno, u preraspodjeli nacionalnog dohotka. Javni rashodi se tretiraju kao sredstva finansijske aktivnosti države, koja je usmjerena na postizanje ekonomskih i socijalnih efekata. Takođe je karakteristično da javne rashode ne promatra odvojeno od prihoda.

Kroz ovaj rad ću predstaviti značaj i ulogu javnih rashoda, te karakteristike koje ih odlikuju.

2. POJAM JAVNIH RASHODA

Javni rashodi su svi izdatci države u najširem smislu radi obavljanja njezinih ustavom i zakonom određenih funkcija. U savremenim uslovima javni rashodi izraženi su u novcu. Javni rashodi, po pravilu, imaju kao osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, što predstavlja osnovni momenat na bazi koga se može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Javni rashodi su mnogo elastičniji od privatnih rashoda, no veličina javnih rashoda je uvijek limitirana mogućnostima poreznih obveznika.
Javni rashodi su potrebni kako bi država mogla funkcionisati i obavljati svoje zadatke kao što su obrazovanje, sudstva, sigurnost, zdravstva, kulture, itd. Da bi se javni rashodi mogli podmiriti, moraju se obezbijediti novčana sredstva, odnosno, moraju postojati javni prihodi čija je baza nacionalni dohodak, odnosno bruto domaći proizvod.

2.1. Klasifikacija javnih rashoda

Javni rashodi se mogu svrstati u slijedeće grupe:

1.    Redovne i vanredne produktivne i neproduktivne
2.    Produktivne i neproduktivne
3.    Funkcionalne, investicione i transferne
4.    Rentabilne i nerentabilne
5.    Lične i materijalne
6.    Konstantne i varijabilne

2.1.1. Redovni i vanredni javni rashodi

Kriterijum za klasifikaciju javnih rashoda je vrijeme kada se oni javljaju, pa se shodno tome smatra da su redovni javni rashodi oni koji se mogu unaprijed predvidjeti, koji se redovno javljaju u budžetu i čija je visina relativno stabilna.
Vanredni javni rashodi su oni koji se ne mogu unaprijed predvidjeti, ne pojavljuju se redovno, već povremeno u budžetu i ne odgovaraju normalnim redovnim funkcijama države.
Redovni, za razliku od prethodnih, predstavljaju redovne stavke u budžetu, i predviđaju se unaprijed, odnosno za vrijeme na koje se donosi budžet.

2.1.2. Produktivni i neproduktivni javni rashodi

Osnovni kriterijum za klasifikaciju javnih rashoda na produktivne i neproduktivne jeste taj kojim bi trebalo da se ukaže na rashode koji doprinose povećanju nacionalnog dohotka i proizvodnje i one koji to ne čine.Ovakva podjela je veoma rado prihvaćena među pristalicama državnog intervencionizma u privredi; ona je ipak diskutabilna, jer je poznato da rashodi za obrazovanje, kulturu, nauku, zdravstvo, fizičku kulturu i sl. ne doprinose neposredno (direktno) povećanju društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka, ali je danas sasvim jasno da posredno i te kako utiču na njihovo povećanje.