Finansijska revizija javnog sektora – osnova za aktivni poslovni ambijent

Finansijska revizija javnog sektora – osnova za aktivni poslovni ambijent

Uvod

U današnjim uslovima konjukturne privrede veoma je važno tačno i potpuno sagledavanje finansijske situacije u preduzeću. U tu svrhu se koristi finansijska revizija javnog sektora čija tačnost i sveobuhvatnost omogućava lakše održavanje finansijske ravnoteže u javnom preduzeću. Funkcija finansijske revizije javnog sektora podrazumeva i adekvatnu informisanost, njen zadatak je da obezbedi informacije za različite korisnike. Nažalost, njen kvalitet, odnosno njena razumljivost, relevantnost, pouzdanost, uporedivost i konzistentnost je na vrlo niskom nivou. Ovo nije začuđujuće, ako se uzme u obzir da su računovodstvo i revizija proizvod ekonomskog i ukupnog društvenog sistema. Međutim, s obzirom da računovodstvo i revizija predstavljaju determinantu razvoja sistema, potrebno je obratiti pažnju na računovodstvenu profesiju i prekinuti sa praksom nezainteresovanosti za istinitim finansijskim izveštavanjem, jer je jedino tako moguće uhvatiti korak sa savremenim uslovima privređivanja, u kojima je situacija potpuno drugačija, odnosno u zemljama tržišne ekonomije računovodstveno – revizorska profesija ima ključnu ulogu. A da bi se pristupilo međunarodnoj finansijskoj zajednici, potrebno je da udruženje računovođa i revizora ispuni neke uslove: računovodstvena profesija mora imati međunarodno priznat plan i program, računovodstvena profesija mora dokazati da sistem edukacije sadrži međunarodni plan i program, itd.

S obzirom na nerazvijenost naše privrede, predložena je skraćena edukacija, a uporedo sa razvojem javnog sektora, Udruženje računovođa i revizora će morati da izvrši temeljnu reviziju svoje politike.

FINANSIJSKA REVIZIJA JAVNOG SEKTORA – OSNOVA ZA AKTIVNI POSLOVNI AMBIJENT

Jedan od sektora koji danas prolazi kroz najznačajnije promene je javni sektor. Ove promene nastaju kao posledica privatizacije ključnih područja u privredi jedne zemlje, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa konkurentskog tendera.
Doktrina i ideologija reforme novog javnog menadžmenta je u velikoj meri sužena, a faktor koji je doveo do sužavanja je razlika između privatnog i javnog sektora. Prethodno pomenutu razliku još više je zamaglila primena računovodstvenih normi privatnog sektora., što bi značilo da se računovodstvo pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.
Da bi vlada jedne države osigurala održivi privredni rast i društvenu stabilnost, ona mora ispuniti jedan od esencijalnih uslova – ona mora da lansira razumljiv skup međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS), koji treba da omoguće komparaciju između različitih vlada, u različitim delovima sveta. Ipak IPSAS sistem nije svemoguć, ali što se tiče njih, jedno je sigurno – oni mogu na sasvim adekvatan način podržati promenu menadžmenta u javnom sektoru, kao i poboljšati postojeću praksu, te na taj način stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora.747
Posebnu kategoriju privrednih društava predstavljaju javna društva, koja imaju specifičan položaj u ostvarivanju svojih funkcija, kao i specifične probleme sa kojima se bore. Njihov položaj je regulisan kao i položaj svakog drugog privrednog društva, s tim da ona deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i lokalne jedinice samouprave. Bilansi javnih preduzeća služe da bi se prikazale sve nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju. Samim tim neophodno je ukazati na izuzetan značaj koji revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećem, posebno koji ona ima u implementaciji novog javnog menadžmenta.
Jedan od najvažnijih prioriteta Razvojne strategije kod nas je ubrzanje procesa privatizacije, koja predstavlja najbrži i najefikasniji način privlačenja stranih investicija u mnogo većem obimu.