Investicije i investiciona politika u funkciji privrednog razvoja

 
UVOD
Za investicionu politiku vežan je problem akumulacije. Akumulacija je namenska raspodela društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, investicija je kategorija njihove finalne upotrebe. Investicija je ustvari upotreba akumulacije. Investiranje je proces proizvodnog trošenja sredstava putem kojeg se ona transformišu u proizvodne (osnovne i obrtne) fondove. Investiciona politika, obim i struktura investicija i ekonomska efikasnost determinišu materijalne delove društvene reprodukcije. Ovom politikom ostvaruju se za pravilan izbor ekonomskih prioriteta i kombinacija koja dovodi do povećanja proizvodnje. Obim i struktura investicija zavisi od obima akumulacija i od njene racionalne upottrebe. Suštinsko ekonomsko pitanje je efikasnost investicije. To znači relativno malo pogoršanje ili poboljšanje efikasnosti moše da pruši dručtvene uštede ili gubitke koji će se reflektovati na nivo proizvodnje životnog standarda stanovništva.
Postoji: privredna i neprivredna investicija.
• Privredna investicija služi neposrednom uvećanju proizvodnog
potencijala privrede, čiji je materijalni oblik sredstvo i predmet rada.
• Neprivredna investicija obuhvata investiciona ulaganja namenjena
podizanju objekta društvenog standarda ili administracije. Ovaj vid ne učestvuje
neposredno ali predstavlja svojevrstan uslov proizvodnje, utiče na njen obim, kvalitet i efikasnost kao npr. investicije u prosvetu, kulturu, zdravstvo, stambenu izgradnju. Materijalni oblik ovih investicija predstavlja trajna i kapitalna potrošna dobra.
Za pravilno vođenje investicione politike važno je odrediti pravilan odnos između privrednih i neprivrednih investicija.

1. POJAM I VRSTE INVESTICIJA

Investiciona politika, obim i struktura investicija i ekonomska efikasnost investicija determiniču materijalne delove društvene reprodukcije.
Investicionom politikom se stvaraju uslovi za pravilan izbor ekonomskih priorteta I takvu kombinaciju proizvodnih faktora koji pružaju najveće izglede zapovećanje proizvodnje. Što se tiče obima i strukture investicije, potrebno je vrlo precizno naznačiti da je pitanje obima akumulacije vrlo značajno za privredni razvoj ali da vrlo često i veći značaj ima pitanje njene racionalne upotrebe.
Efikasnost investicija predstavlja suštinsko ekonomsko pitanje. Naime, relativno malo procentualno poboljšanje ili pogoršanje efikasnosti može da pruži osetne društvene uštede ili da prouzrokuje isto tako osetne gubitke koji će se reflektovati na nivo proizvodnje i nivo životnog standarda stanovništva.
Investicije možemo podeliti na više načina .
• Privredne investicije služe neposrednom uvećanju proizvodnog potencijala privrede, a njihov materijalni oblik predsavljaju predmeti rada i sredstva rada.
• Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju objekata društvenog standarda ili administracije.

Ne učestvuju neposredno u proizvodnji materijalih dobara, ali predstavljaju svojevrstan uslov proizvodnje, te posebno utiču na njen obim, kvalitet i efikasnost (investicije u prosvetu, kulturu, zdravstvo stambenu izgradnju i sl.).
Materijalni oblik ovih investicija sačinjavaju trajna i kapitalna potrošna dobra.