Statisticki uzorak

 
1. Uvod

Statistika je naučni metod za istraživanje promenljivih pojava koje se javljaju u masi slučajeva. Prirodne, društvene i ekonomske pojave su promenljive pa zato predstavljaju polje statističkog istraživanja. U okviru statističkog istraživanja razlikujemo: planiranje, prikupljanje podataka, obrada statističkih podataka i analiza statističkih podataka.

Prikupljanje podataka ili uzimanje podataka znači pribavljanje statističkih podataka. Razlikujemo više načina prikupljanja.

Anketiranje: može se obaviti putem ličnog intervjua ili poštom (putem upitnika). Najčešće se primenjuje pri istraživanju tržišta ili javnog mnjenja. Brigu pri ankteriranju zadaje termin pogrešnih odgovora.

Posmatranje: podatke dobijamo neposrednim posmatranjem ili pomoću mernih instrumenata. Posmatranje se primenjuje kod izbrojavanja prometa, utvrđivanja teesne visine. Greške u merenju imaju važnu ulogu.

Eksperiment: tokom eksperimenta vršimo proveru neke hipoteze. Postavljene hipoteze često iziskuju određene uslove, koji se mogu obezbediti odgovarajućim intervencijama ili tretmanom. Poznati su takozvani kontrolisani eksperimenti, u kom slučaju neka promenljiva pojava menja drugu pojavu planski. U ekonomskoj nauci eksperimenti najčešće nisu mogući.

Prikupljanje podataka (u pogledu domena) može biti: potpuno ili delimično. Delimično posmatranje može biti:

– reprezentativno posmatranje (uzimanje uzoraka)
– kontrolisan eksperiment
– ostala delimična posmatranja

1.1. Potpuno posmatranje

Popis stanovništva je klasičan primer potpunog posmatranja. Popisom stanovništva su se bavili još u Rimskoj imperiji. Reč cenzus je postala sinonim za popis stanovništva i od tada je to najozbiljniji (najzahtevniji) zadatak zavoda za statistiku svake zemlje. Adekvatno mećunarodnoj praksi u našoj zemlji se popis stanovništva obavlja obično svakih 10 godina. (Napomena: u periodu izmeću popisa stanovništva sprovodi se jedan takozvani mikrocenzus. On nije potpun). Takav popis je poslednji put obavljen u našoj zemlji 2001. godine. Uzimanje podataka je stajalo skoro milijardu dinara, Republički zavod za statistiku je započeo početkom 2001. godine. U poslu koji je trajao tri nedelje učestvovalo je više od 10 000 popisivača. Davanje odgovora je graćanska dužnost.
1.2. Delimično posmatranje

Na primeru popisa stanovništva je postalo jasno daje ispitivanje pojedinih ekonomsko društvenih pojava, zasnovano na potpunom posmatranju, vrlo skupo, gotovo nemoguće. U praksi se sve češće primenjuje delimično prikupljanje podataka, naročito jedan način – reprezentativno posmatranje. Cilj tog prikupljanja podataka je na osnovu posmatranja jednog dela osnovnog skupa izvedemo zaključke koje važe za celinu.

Onaj skup svih jedinica o kojem zaključke donosimo na osnovu reprezentativnog posmatranja zovemo osnovni skup. Osnovni skup može biti