Uvod u preduzetnistvo

1. UVOD

Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba. Postoje različita razmišljanja kada su se, na koji način i u kojem obliku počeli upotrebljavati termini preduzetnik i preduzetništvo. Za teorijsko proučavanje i razumevanje pojma preduzetništva potrebno je sagledati različite pristupe i stajališta poznatih ekonomista iz istorije, kao i njihove doprinose razvoju ekonomske teorije preduzetništva.Preduzetništvo kao nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara nova radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetništva snažno potpomažemo društveni razvoj. Za uspešnog preduzetnika od presudne je važnosti poznavanje zakonodavne regulative i administrativnih uslova, širokog spektra poslovnih disciplina te usvajanje praktičnog preduzetničkog iskustva.
Postoje dva mišljenja oko toga kada je preduzetnička ekonomija stavila naglasak na preduzetnički način razmišljanja. Dok neki autori smatraju da je naglašavanje započeto osamdesetih godina 20. veka, drugi smartaju da interesovanje za istu dostiglo svoj vrhunac u 21. veku sa razvojem naprednih tehnologija. Individualne preduzetničke aktivnosti predstavljaju novi talas koji se odnosi na smanjivanje opsega poslova, materijala, broja zaposlenih pa samim tim i na snižavanje troškova.

Jedna od karakteristika preduzetništva današnjice, jeste, da se ono posmatra kao idealan način za kreiranje sopstvenog posla, uspeha i sigurnosti. Na nastanak savremene preduzetničke ekonomije u razvijenim tržišnim privredama posebno su uticala dva faktora: brz razvoj novih znanja i tehnologija koji je uslovio ekspanziju novih preduzetničkih firmi visoke tehnologije, kao i razvoj tržišta preduzetničkog kapitala koji je postao efektivni mehanizam finansiranja novih preduzetničkih poduhvata.

2. POJAM PREDUZETNIŠTVA

Preduzetništvo je dinamičan proces vizije, promene i stvaranja. To zahteva energiju i strast prema stvaranju i sprovođenju novih ideja i kreativnih rešenja. Osnovni elementi tog procesa obuhvataju:
• Spremnost da se preuzme određeni rizik po pitanju vremena karijere ili statusa;
• Sposobnost da se okupi dobar tim;
• Kreativnost neophodnu da se iskoriste neophodni resursi;
• Osnovne veštine da se napiše dobar biznis plan;
• Viziju i sposobnost da se prepoznaju prilike tamo gde drugi vide samo haos, kontradiktornosti i nejasnoće.

2.1. Razvoj i prve teorije o preduzetništvu

Uprkos čestim pitanjima o tome ko je preduzetnik, šta je preduzetništvo, a šta njegov proces, i dalje ne postoji jasna i opšteprihvaćena definicija preduzetništva. Sama reč „entrepreneur“ je francuskog porekla i znači „onaj koji uzima između“ ili „ide između“. Za primer najranije definicije preduzetništva uzimamo Marka Pola, koji je uspeo da uspostavi trgovačke rute sa Dalekim Istokom.

U srednjem veku preduzetnikom se smatrao izvođač i osoba koja upravlja velikim proizvodnim investicionim projektima i rizik nije spadao samo na pojedinca što u 17. veku već nije slučaj. Tada preduzetnik predstavlja osobu koja ulazi u ugovorni odnos i snosi rizik u vezi profita ili gubitka. U 18. veku, sa jačanjem industrijalizacije, postojala je razlika između osobe koja je tražila kapital i koja je posedovala kapital, tako da se preduzetnikom nije smatrala osoba koja je davala kapital. Razlika između menadžera i preduzetnika nije postojala u 19. veku, gde preduzetnik organizuje i upravlja preduzećem radi sopstvene dobiti. U 20. veku se javlja pojam preduzetnika kao inovatora, odnosno pojedinca koji razvija nešto jedinstveno.

Ričard Catilon je u svom delu razmatrao odnos preduzetništva i tržišta. Po njegovoj teoriji preduzetnik se prvo izlaže troškovima proizvodnje ili nabavke robe, pri čemu kasnije robu prodaje po višim ili nižim cenama, odnosno on ostvari zaradu ili gubitak. Jean-Baptiste Say je tokom 19. veka razvio teoriju preduzetništva, kojom je celinu ljudskih aktivnosti artikulisao na kreiranje, aplikaciju i realizaciju. Thunen i Mangoldt su nemački naučnici koji su značajno doprineli teorijskom determinisanju preduzetništva uočavajaći odnos između tržišta i društva i njihov uticaj na preduzetnike.

Šulc, Kirzner i Casson su doprineli razvoju teorije o preduzetništvu, obrazlažući promene na tržištu, koje se ogledaju u izazivanju neravnoteže i uspostavljanju nove ravnoteže.
2.2. Savremene teorije o preduzetništvu

Shackle – razvio je koncept preduzetnika koji preuzima rizik.
Kirzner – vidi suštinu preduzetništva uspeh u reagovanju na profitne šanse koje se ukazuju na tržištu. Smatra da ekonomija može biti izbačena iz ravnotežnog stanja, ali se mora vratiti u ravnotežu.
Shultz – definiše preduzetništvo kao ponovno dodavanje resursa. Po njemu rizik nije ključni atribut preduzetništva.
Timons – smatra da preduzetnik ima sposobnost da uoči šansu tamo gde drugi vide haos, konfuziju. Preduzetnički rad zahteva visok stepen angažovanosti i posvećenosti poslu.
Meredith – u preduzetniku vidi osobu sposobnu da uoči poslovnu šansu, prikupi potrebne