Motivacija zaposlenih

UVOD

U ovom radu cu se potruditi da maksimalno odgovorim na zadatu temu, uz pomen svih osnovnih definicija I stavki koje cine temu ovog seminarskog rada. U samom uvodu cu napisati nekoliko osnovnih stvari,kao uvertiru u dalji rad.

Ljudsku aktivnost pokreću motivi, usmeravaju je i održavaju sve dok se aktivnost ne ispuni. Nagradjivanje zaposlenih smatra se najkompleksnijom I najosetljivijom funkcijom u oblasti uopravljanja ljudskim resursima. Izmedju ostalog, njome treba motivisati zaposlene da se ponasaju I da rade na nacin kojim se obezbedjuje puno ostvarivanje ne samo njihovih ciljeva nego I organizacionih ciljeva I interesa. Sistem nagradjivanja I motivisanja zaposlenih, skracen u sirem smislu,podrazumeva : 1) materijalne nagrade,kompenzacije I strategije motivisanja I 2)nematerijalne nagrade,kompenzacije I strategije motivisanja.
Motivacija zaposlenih postaje temelj savremenog menadžmenta ljudskih resursa jer se jedino izgradnjom kvalitetnog motivacijskog sistema može pomoći organizaciji da poveća svoju konkurentsku sposobnost i vrednost. Dosadašnji koncept motivacijskih tehnika je nedovoljno fleksibila, pa je potrebno razviti i uvesti nove, koje će svojom raznovrsnošću dovesti do visoke motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih čime će se istovremeno ostvariti uspešno poslovanje.
Pitanje motivacije zaposlenih je jedno od pitanja vezanih za upravljanje poslovanjem koje se u poslednjih nekoliko godina sve češće postavlja i sve više dobija na značaju.
Dosadašnji koncepti motivacijskih sistema, motivacijskih tehnika i strategija postaju nedovoljno fleksibilni, pa je potrebno razvijati i uvoditi nove, koji ce svojom razradenošcu i svestranošcu dovesti do visoke motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih, a time istovremeno i ostvariti uspešno poslovanje.
Kako bi uspešno poslovalo, svako preduzeće mora da pronađe optimalnu kombinaciju materijalnih i nematerijalnih podsticaja za svoje zaposlene, koja će zavisiti od brojnih faktora: sektora u kome posluje, konkurencije na tržištu radne snage, prirode posla, strukture zaposlenih. Da bi se obezbedio odgovarajući kvalitet zaposlenih u preduzeću, neophodno je ponuditi odgovarajući nivo zarada, ali je to samo potreban uslov – ne i dovoljan.

Da bi zaposleni ostvarili svoje radne učinke moraju biti zadovoljena tri osnovna faktora a to su:

•     sposobnost zaposlenih da ostvare učinak
•     šanse zaposlenih da ostvare učinak
•     motivacija zaposlenih da ostvare učinak

  1.DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

1.1 Motivacija je proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka ka ostvarenju određenog cilja. Svaki proces motivacije se može objasniti na dva načina, u užem i u širem smislu. U užem smislu to je proces koji se ostvaruje između potrebe i cilja. U širem smislu to je proces od početka spoznaje određene potrebe, shvatanja njene neophodnosti, pa sve do njenog zadovoljenja, čime se inicira nova potreba. Tako se ostvaruje motivacioni ciklus ponašanja, koji se može shvatiti kao krug koji počinje javljanjem neke potrebe, a završava se ostvarenjem cilja. Između potrebe i cilja se nalaze prepreke koje motivacionim ciklusom treba savladati. Kod nižih motiva motivacioni ciklus je jednostavan, dok je kod viših motiva složen i sadrži niz fizioloških i psiholoških transformacija.
Pošto je motiv izazvan i aktivnost počne da se ostvaruje može doći do toga da on bude zadovoljen i nezadovoljen. Posledice su različite. Stalno zadovoljavanje motiva ohrabruje ličnost, ona stiče poverenje u sebe. Nezadovoljavanje motiva dovodi do nezadovoljstva čoveka koji gubi poverenje u sebe i pasivizira se.
Može se zaključiti da su motivi i ciljevi osnova svakog motivisanog ponašanja, međusobno su čvrsto povezani. Motivacija za rad predstavlja sistem metoda, postupaka i radnji kojima se podstiče, usmerava i pojačava određeno ponašanje radnika u procesu rada u cilju ostvarivanja povoljnijih efekata. U osnovi svake motivacije za rad nalaze se motivi. Postoji neograničen broj motiva, veoma raznovrsnih po svom karakteru, značaju, intenzitetu, trajnosti po mogućnosti i načinu zadovoljavanja. Zbog toga postoje različite podele i sistematizacije, a najčešća je podela na : biološke (urođene, primarne, osnovne ili bazalne) i društvene (stečene,
sekundarne, izvedene).