Vrste memorija

UVOD

Ovaj seminarski rad će imati za osnovni zadatak i cilj da bliže da objašnjenje šta je to memorija, koje vrste memorije se javljaju, kao i organizaciju memorije.
Postoje mnogobrojne definicije i shvatanja samog pojma memorije. U ovom radu, ću malo detaljnije i približnije izneti shvatanja i definicije pojma memorije, kao i njenu klasifikaciju. Takođe ću izneti, i mišlje drugih naučnika, koji su tumačili taj problem još u 19. veku, od kad praktičnio i počinnje raščlanjavanje shvatanja pojma memorija, kao i ukazivanje na važnost njenog izučavanja.

1. POJAM – MEMORIJA

Kako u praksi, tako se i u teoriji postavlja pitanje i vodi široko-obuhvatna polemika, oko toga, šta je to memorija. Postoje mnogobrojne definicije ovog psihološkog fenomena. Memorija je proces koji obuhvata procese četiri mogućnosti:
• Čuvanje,
• Reprodukcija,
• Priznanje,
• Saving – učimo.

Memorija se odnosi na procese koji se koriste za sticanje , čuvanje , zadržavanje i kasnije preuzimanje informacija . Postoje tri glavna procesa koji su uključeni u memoriju :
• kodiranje,
• skladištenje, i
• pronalaženje.

Da bi se formirala nova sećanja , informacija mora da se promeni u upotrebljivom obliku, što se dešava kroz proces poznat kao kodiranje . Kada je informacija uspešno kodirana , mora se čuvati u memoriji za kasniju upotrebu . Veći deo ovoe uskladištene memorije leži izvan naše svesti većinu vremena , osim kada zaista treba da je koristite . Preuzimanje je proces koji nam omogućava dovođenje uspomene sačuvane u svesti.

2. FAZA – MODEL PAMĆENJA

Iako je nekoliko različitih modela memorije predloženo ,faza model memorije se često koristi da objasni osnovnu strukturu i funkciju memorije . U početku su ovu fazu predložili 1968. godine Atkinson i Šifrin. Ova teorija ističe tri odvojene faze memorije :
• Senzorno pamćenje,
• Kratkoročno pamćenje, i
• Dugoročno pamćenje.

1950-ih godina je izvršena obrada informacija koja se odvija u okviru tri međusobno povezana, memorijska domena:

• Čulna memorija,
• Operativna memorija,
• Dugotrajna memorija.
Za proces obrade informacija je odgovoran kongitivni sistem. Cilj kongitivne psihologije je opis strukturalnih i funkcionalnih karakteristika kongitivnog sistema, kao i indetifikacija komponenti i njihovih finkcija, odnosno interakcija.
U opisivanju načina na koji kognitivni sistem obrađuje informacije moguće je ustanoviti hijerahiju procesa koji učestvuju u lancu obrade podataka koje dobijamo sa čula. Iako se faze i komponente sistema obrade informacija mogu podeliti na rane i pozne, procesi koji se u njima odvijaju su u velikoj meri interaktivni.