Uvod
U svakom od poslednja tri veka dominirala je određena tehnologija. 18.
vek je bilo vreme velikih mehaničkih sistema koje je sledila industrijska
revolucija. 19. vek je bilo doba parnih mašina. Tokom 20. veka ključna
tehnologija je bilo prikupljanje, obrada i širenje informacija. Uz druge vrste
razvoja svedočilo se instalaciji svetskih telefonskih mreža, izumu radija i
televizije, rođenju i do tada neviđenom rastu računarske industrije, pa
lansiranju komunikacijskih satelita. Zahvaljujući veoma brzom razvoju
elektronike i informacionih tehnologija, savremene telekomunikacije
imaju ključnu ulogu u eri globalizacije. Zadnjih petnaestak godina
napravljen je veći skok u razvoju telekomunikacija, nego što je to
postignuto za prethodnih 115 godina. I dok su se u prethodnom periodu
telekomunikacije razvijale uglavnom u skladu sa razvojem tehnologija,
savremene telekomunikacije su bitno povezane sa razvojem ukupne
privrede i društva.
U ovom radu želeo sam da predstavim najveće digitalne
telekomunikacione sisteme današnjice i njihov uticaj na našu
svakodnevnicu. U prvoj glavi je opisan prenos digitalnih podataka,
osnovna razlika između analognih i digitalnih signala i na kraju su
navedene prednosti prenosa digitalnih signala u odnosu na analogne. U
drugoj glavi se polako ulazi u tematiku digitalnih telekomunikacionih
sistema, sa kratkim osvrtom na istorijat razvoja, potom opisom
telekomunikacione mreže i uvodom u tehnologiju komutacije. Potom su
opisani najčešće korišćeni medijumi za prenos podataka, da bi na kraju
glave rekao nešto o širokopojasnom pristupu i servisima.
poglavlju obrađen je kablovsko distributivni sistem (KDS), gde su naročito
opisana 2 najpoznatija servisa ovog sistema - kablovka televizija, u okviru
nje digitalna televizija, i kablovski internet.
1. Digitalna obrada signala
Nauka o obradi signala se bavi proučavanjem signala. Obrada signala se
može dogoditi u neprekidnom (analognom) i diskretnom, odnosno
digitalnom sistemu. Analogni sistemi za obradu signala imali su veliku
ulogu sve dok se digitalni sistemi nisu usavršili do tog stepena, da nisu
postali pogodni za obradu signala u realnom vremenu. Signali se danas u
većini slučajeva obrađuju u digitalnom domenu, digitalnim procesorima.
Sa neprekidnim vremenskim intervalom ovi digitalni sistemi se povezivaju
sa pretvaračima.
Usavršavanje digitalne obrade signala u prvom redu se može zahvaliti
napretku računarske tehnike. U prvom stepenu napretka digitalni sistemi
su se koristili samo za simulaciju analognih procesa, ali vrlo brzo se došlo
do zaključka, da digitalni računar nije pogodan samo za simulaciju, već da
se mogu realizovati u digitalnom domenu kompletni sistemi, sa kojima u
potpunosti možemo obraditi digitalne signale.
1.1. Šta je obrada signala
Naša okolina je puna raznih uticaja kao što su zvuk, svetlost itd., koje
možemo osetiti našim čulima. Naš organizam ima pet čula, pet senzora,
vid, sluh, miris, ukus i dodir. Tako za osećaj zvuka koristimo uši. Osećaj
osećamo preko nervnih sistema sa električnim znacima koje prosleđujemo
mozgu. Kada ovi signali stignu u mozak, oni raspolažu različitim
frekvencijama, amplitudama koji stvaraju sliku o dejstvu zvuka. Ovako
možemo utvrditi tip zvuka (da li je to muzika, razgovor ili buka od aviona)
kao i njegov pravac. Pored toga imamo jedan snažan računar na
Mi znamo da projektujemo analogni računar, ali njegov kapacitet i
fleksibilnost zaostaje za mozgom. Digitalni računari kao PC mnogo su
jednostavniji sistemi i možemo postići velike rezultate u numeričkoj obradi
podataka, ali imaju ograničene mogućnosti, nisu dovoljno brzi za obradu
analognih signala. Analogne signale možemo obraditi sa digitalnim
elementima, kao prvo mora se pretvoriti u digitalni signal. Pretvaranje se
vrši
A
nalogno/
D
igitalnim pretvaračem, skraćeno
AD
. Onaj proces kada
signale obrađujemo u digitalnom domenu nazivamo
digitalna obrada
signala,
na engleskom
D
igital
S
ignal
P
rocessing, odnosno skraćeno
DSP
.
Danas već, konkretno za ovaj zadatak postoje konstruisani procesori. To su
procesori za digitalnu obradu signala odnosno skraćeno DSP.
Ove godine navršava se 15 godina od prvog proizvedenog Digitalnog
Signal Procesora (DSP). Danas, samo nekoliko inovacija čine tako brze
promene u načinu života ljudi kao što to čini DSP. Specijalizovan za rad sa
velikim količinama podataka u realnom vremenu, DSP čini mogućim novi
zamah razvoju industrijske kontrole i proizvodnje, brzim modemima,
bežičnim komunikacijama, prepoznavanju govora, automobilima, hard-
disk kontrolerima, navigaciji i mnogim drugim područjima. DSP u
poslednje vreme predstavlja najbrže rastući segment u poluprovodničkoj
tehnologiji. Na početku 21. veka, DSP tehnologija je ključ za povezivanje sa
digitalnim svetom.
1.2. Gde se danas koristi DSP tehnologija
Odgovor bi bio lakši kada bi pitanje bilo “gde se ne koristi?”. Danas u
savremenoj tehnici nema takve oblasti gde se ne koristi bar jedan DSP
procesor, odnosno jedan ili više uređaja sa kojima se može izvršiti DSP
računanje. Elementi za DSP danas nisu skupi, naročito ako uzmemo u
obzir u kakvom su odnosu cena procesora i cena gotovog proizvoda.
