I Увод

Традиција лова у Србији је веома дуга, први записи на тему лова датирају из

праисторије (пећински цртеж из пећине Грабовица код Књажевца). Ловство у
модерном смислу датира из XIX века. Ловачки савез Србије основан је 26. октобра
1896. године, а први закон о лову донет је две године касније, 1898. године, и
прописивао је да лов припада држави.

Данас у Србији постоје 323 ловишта, од тога у централној Србији 199

ловишта, у Војводини 91, на Косову и Метохији 33 ловишта.

Ловиштима управља

Ловачки савез Србије преко локалних ловачких удружења. У Војводини се између
Ловачког савеза Србије и локалних ловачких савеза налази Ловачко удружење
Војводине.

Ловац може бити сваки пунолетни држављанин Србије који положи ловачки

испит, психофизички је здрав и није осуђиван. Лов подразумева племенит однос
према животињама и природи, бригу о дивљачи, њено гајење и заштиту, строго
утврђене услове за одстрел (www.huntinginserbia.com)

Ловство представља једну од шанси за развој туризма Србије. Пружа

могућност развоја привредно неразвијених регија, а које поседују потенцијале за
развој ове врсте туризма. Развој ловног туризма може у великој мери утицати на
остварење прихода и повећање националног дохотка државе афирмацијом на
међународном тржишту.

Једна од регија, која поседује изузетне потенцијале за развој ловног туризма

у Србији је Северобанатски округ, који се одликује привредном неразвијеношћу, а
ловни туризам може утицати на развој овог подручја у великој мери.

Ловни туризам се последњих година све више афирмише у

Севернобанатском округу, и то посебно у околини Кикинде. Терени овог подручја
су богати ниском дивљачи, а од високе дивљачи доминира срна. Такође, на овом
подручју присутне су у мањем броју и дивље свиње и дивље патке. Од свих врста
доминирају фазани, што је превасходно заслуга ловачког друштва „Кикинда“, које
у близини града на површини од два хектара има добро опремљену фазанерију.

Едиција „Упознајте Србију 05 – Ловишта Србије“, Политика новине и магазин (2009.)

Севернобанатски округ се налази у северном делу Војводине, на Северу

Србије, на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније. Простире се на површини од
2.329 km², чине га 50 насељених места у којима живи 165.881 ст, већину
становништва чине Мађари (78.551), затим Срби којих има 72.242 (www.rpk-
ki.co.rs). На северу се пружа до границе са Мађарском, на истоку до границе са
Румунијом, на југу се граничи са општинама Зрењанин и Бечеј, а на западу се
граничи са Бачком. Овај округ обухвата шест општина

(Туристички савез Кикинда,

1986):

1. Општина Кањижа
2. Општина Сента
3. Општина Ада
4. Општина Чока
5. Општина Нови Кнежевац
6. Општина Кикинда

Слика 1. Севернобанатски округ

Извор: www.wikipedia.com

Седиште округа је град Кикинда, који се налази у истоименој општини.

Према попису из 2002. године у самом граду било је 41.935 становника
(www.kikinda.rs).

наводњавања, добијен је нови пловни пут дужине 377  km  (Јовичић Д., 2009.). На
појединим   деловима   Тиса   је   уређена   и   саобраћајно   приступачна,   али   је   веома
загађена (претежно трећа класа квалитета), нарочито у летњим месецима када је
смањен  протицај  воде.   Канал   Дунав-Тиса-Дунав   је   јединствен   систем  канала   за
наводњавање земљишта, који служи и као пловни пут, протиче кроз Банат и Бачку.
Има значај и за туризам, лов и риболов.

Златица

је лева притока Тисе. На територији нашег дела Баната улази на

3,6 km од Врбице, а код Падеја се улива у Тису. Кроз Банат, а уједно и кроз Србију
тече   на   дужини   од   34  km  (Мркша,   2008.).   Пространа   алувијална   раван,   затим
бројни   пресечени   и   напуштени   меандри   сведоче   да   је   Златица   раније   дивље
отицала. На то, између осталог, указује стари и највећи мост на Златици, познат под
именом  „Мост са девет грла“, а налази се 2,2  km  источно од Црне баре (Група
аутора, 2004.).

Слика 2. „Мост са девет грла на Ззлатици“

Извор: www.wikipedia.com

Овако релативно велик мост морао се изградити због тога што се Златица

сваког пролећа изливала из корита, па су дужина и висина моста омогућавале да му
се приђе и пређе.

2.4. Основне одлике флоре и фауне

Еколошке, климатске и хидрографске промене које су се дешавале у

прошлим временима, биле су од одлучујућег значаја за број и врсте биљног и
животињског света. У последњих неколико векова на флору и фауну велики утицај
је имао човек. Промене су посебно изражене код биљног света, где се јавља велики
број биљних култура уместо пређашњих природних степа. Истовремено су настали
потпуно нови еколошки услови, што је довело до појаве неких нових врста.

Овај део Панонске низије, према студијским истраживањима завода за

заштиту природе и докумената о биодиверзитету Војводине, припада Понтско
биогеографском региону – панонској провинцији (степски, шумо-степски и

пешчарски екосистеми пешчара и лесних заравни и одређени број сланастих
екосистема).

Самоникле биљне врсте се срећу на заслањеним земљиштима, и најчешће су

заступљене ливадским травама. Највеће површине су под биљкама које су за
човека од највећег значаја (житарице, индустријске биљке, поврће, виногради и
воћњаци).

Фонд дивљачи омогућава развој ловног туризма, на овом подручју присутни

су: зец (

Lepus europeaus Pall.

), срна (

Capreolus capreolus L.

), лисица (

Vulpes vulpes

);

затим перната дивљач: фазан (

Phasianus spp

), препелица (

Coturnix coturnix

јаребица (

Perdix perdix L.

), грлица

(

Streptopelia turtur

), чапља (

Aardeidae

), дивља

патка (

Anas platyrhynchos

) и дивља гуска (

Anser anser

). Животињски свет чине и

разноврсне рибе, као што су шаран (

Cyprinus carpio

), сом (

Silurus glanis

), смуђ

(

Sander lucioperca

), караш (

Carassius carassius

), деверика (

Abramis brama

) и др.

Риболов је развијен на Тиси, Златици и каналу Дунав-Тиса-Дунав. А сваке године
удружење спортских риболоваца „Галадска“ из Кикинде организује такмичење у
кувању рибље чорбе (www.djala-banat.piczo.com).

Најатрактивнија дивљач јесте велика дропља (

Otis tarda

), која се преко целе

године задржава на овом терену. Због малог броја јединки представља заштићену
врсту. У Кикиндској и Чоканској општини налази се специјални резерват природе
„Пашњаци велике дропље“.

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“

налази се у

атарима Мокрина, Јазова, Остојићева и Сајана, пружа се на површини од 979 ha.
Резерватом управља ловачко удружење „Перјаница“ из Мокрина. Велика дропља
спада међу највеће летаче у Европи. Некада су ове птице насељавале степе већег
дела Европе, али су, ширењем обрадивих површина, средином 20. века почеле да
ишчезавају. Према неким подацима, на северу Баната 1930. године било је чак 350
великих дропљи.

Слика 3. Велика дропља

Извор: www.ekapija.rs

Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ проглашен је

уредбом Владе Републике Србије 1997. године. У резервату је успостављен II

Подаци добијени теренским истраживањем од ЛУ „Перјаница“ Мокрин

III Анализа актуелног стања ловног туризма

3.1. Ловишта у Севернобанатском округу

3.1.1. Општина Кикинда

Општина Кикинда заузима површину од 782 km (од чега на пољопривредну

површину отпада 70.594 ha, а на шумску 214 ha). Центар општине Кикинда је град
Кикинда, поред града обухвата још 10 насеља (Стаменковић, 2005).

Кикиндско ловиште је једно од најбогатијих у Војводини и идеално је

подручје за страсне ловце и риболовце. Ловни терени су богати ниском дивљачи
(препелице, грлице, патке, фазани, зечеви...), а посебно је атрактиван лов на срнећу
дивљач. Ловно подручје се простире на 70.000 ha и једино је у Банату са пет
установљених ловишта:

Варошки рит

- Кикинда,

Ливаде

- Башаид,

Старе баре

-Иђош,

Висока греда

- Мокрин и

Гелија

- Банатско Велико Село (Туристички савез

Кикинда, 1986.).

Дуж