0
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Семинарски рад
Тема: ''
ИНДУСТРИЈСКИ КОМПЛЕКСИ И УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ''
Ментор: Студент:
др Јасмина Радосављевић Дошовић Тамара
бр.индекса: 11337
НИШ, 2011.
1
САДРЖАЈ
Увод...................................................................................................................................2
1.Локација индустрије.....................................................................................................3
1.1 Шира локација индустрије........................................................................................5
1.2 Ужа локација индустрије...........................................................................................8
2. Утицај индустрије на животну средину....................................................................16
2.1 Утицај индустрије на ваздух.....................................................................................16
2.2 Утицај индустрије на земљиште...............................................................................18
2.3 Утицај индустрије на воду........................................................................................19
Закључак...........................................................................................................................21
Литература........................................................................................................................22
3
1. ЛОКАЦИЈА ИНДУСТРИЈЕ
При пројектовању и изградњи било каквог архитектонског објекта од примарне
важности је решавање проблема постављања објекта или групе објеката, њиховог
уклапања у ближу, непосредну или даљу околину. С једне стране свака зграда има због
своје унутрашње функције своје посебне захтеве за одређеним суседством и околином,
док са друге стране, сваки одређени амбијент намеће своје прецизне захтеве у односу
на будући објекат. Другим речима, као што се објекат не може задовољити сваким
тереном, тако и одређена средина, било да је у питаљу одређени амбијент или не, не
може и не сме да прими сваку зграду. Постоје многи чиниоци који условљавају
међусобне односе, почев од економско-техничких, па преко композиционих и
обликовних, све до практичних питања очувања и заштите амбијенталних простора и
његових вредности.[1]
[Слика 1. Бугарска шема могућности лоцирања индустрије у зависности од природе технолошких
процеса.]
4
Код индустрије проблем локације и њеног односа према околини поставља се много
оштрије него што је то случај са осталим архитектонским објектима.Значајан је
архитектонско-урбанистички задатак санирања постојећег стања, како са гледишта
индустријско-привредне делатности, тако и са становишта потреба и могућности
градова и насеља.
Ово питање не поставља се само ради тога да би се насеља ослободила свих незгода
које за собом повлаче неплански лоциране и грађене индустрије, већ исто тако и да би
се решила многобројна питања саме индустрије, која због поменутих начина изградње
подједнако трпи многе нежељене, штетне, па и онеспособљавајуће утицаје околине. Ти
узајамни утицаји расту услед међусобног гушења због природне тенденције обостране
експанзије као и због ширења условљеног просперитетом. Нису нимало ретки
случајеви инфилтрације индустрије у градско ткиво и обрнуто. [1]
6
постављају по принципима лаке прерађивачке индустрије, непосредно се ослањајући на
потрошаче.[1]
[Слика 2. Шематски приказ опште привредно-индустријске делатности]
Изнете карактеристике појединх група опште класификације доста јасно указују на
основне поставке при решавању шире локације индустрије. Ектрактивној индустрији је
место непосредно повезано са изворима природних налазишта руда. Уколико би се неки од
погона изградио ван најуже зоне снабдевања, цена финалног производа би била
несразмерно оптерећена транспортним трошковима, који код овакве делатности морају
увек бити нерационални.[1]
Сличан моменат постоји и код тешке индустрије. Пресудна је економична саобраћајна
повезаност са једне стране са екстрактивном индустријом од које добија основну
сировину, са друге стране са осталим индустријама које ће користити њен финални
производ као своју сировину. Осим тога, у металургији се на пример троше велике
количине горива или електричне енергије због технолошких сагоревања па ће самим тим
њихова локација да буде предодређена и близином извора покретачке енергије. Уколико из
било каквих разлога није могуће задовољити ове захтеве, недостаци исправног лоцирања
