VRŠNJAČKA MEDIJACIJA KAO OBLIK
PREVENCIJE NASILJA U OSNOVNIM I SREDNJIM
ŠKOLAMA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA SOCIJALNA
PEDAGOGIJA
SADRŽAJ:
UVOD
................................................................................................................................2
1. Činioci koji utiču na pojavu nasilja u osnovnim i srednjim školama………………….4
2. Vrste i karakteristike nasilja u osnovnim i srednjim školama…………………………5
3. Činioci koji povećavaju rizik za zlostavljanje………………………………………….5
4. Osobine zlostavljača……………………………………………………………………6
5. Pojam medijacije……………………………………………………………………….7
6. Zašto vršnjačka medijacija?............................................................................................8
7. Načela medijacije……………………………………………………………………….9
8. Tipovi medijacije……………………………………………………………………….9
9. Faze medijacije - praktični saveti za medijatore……………………………………...10
10. Uloga medijatora……………………………………………………………………...11
11.Zašto je medijacija poželjna tehnika rešavanja sukoba u školi?....................................12
12. Dodatne prednosti medijacije…………………………………………………………13
ZAKLJUČAK
…………………………………………………………………………..15
1
Najvažniji činilac u procesu komunikacije je decentracija - sposobnost da se stavimo u
poziciju druge osobe.
Decentriranje nam pomaže:
-
da razumemo druge i
-
da bolje razumemo sami sebe.
Samo onaj ko razume sebe može da razume i drugoga, a ko razume drugoga može da teži
valjanoj i sadržajnoj razmeni koja poboljšava kvalitet življenja u svakoj zajednici.
Kada se govori o kontekstu škole, nema važnijeg cilja za učesnike u komunikaciji od
uzajamnog razumevanja i razmene koja ih povezuje. To je jedno od retkih polja na kome padaju
barijere uzrasta, pozicije, zvanja. To je polje na kome su svi ravnopravni i jednaki, jer, bez obzira
na to ko su učesnici u komunikaciji, deca, odrasli, roditelji, nastavnici, direktori..., oni su samo
sagovornici (Trikić, Koruga, 2003).
Ravnopravan i partnerski odnos između učesnika u komunikaciji je onaj koji najviše
doprinosi kvalitetu razmene i njemu težimo, a ogleda se u međusobnom poštovanju i prihvatanju.
Proces komunikacije je dvosmeran i sastoji se od:
-
izražavanja sebe,
-
slušanja drugih.
Načini na koje to radimo određuju da li će doći do povezivanja sa sobom i drugima ili do
prekida komunikacije i gubljenja kontakta (Trikić, Koruga, 2003).
3
1. Činioci koji utiču na pojavu nasilja u osnovnim i srednjim školama
Pogled na pedagošku panoramu našeg vremena kroz prizmu etičkih postulata suočava nas
sa mnoštvom otvorenih pitanja, egzistencijalnih nedoumica i strahova od kraja civilizacije,
naročito kada medijskom scenom “defiluju” slike i fenomeni zla, sumraka razuma i morala,
zločini kao konstantna stvarnost, sa kojom se saživljavamo. Urušavanje relevantnih društvenih
sistema i institucija u atmosferi današnjeg društva, savremenog sveta, direktno i indirektno
proizvode moralnu krizu, eroziju etičkih imperativa i normi, čije posledice su pogubne za razvoj
mladih generacija i budućnost društva.
Posebno je mladim ljudima potreban podsticaj i podrška u njihovom moralnom razvoju u
cilju prevencije različitih oblika nasilja. Pomoć ove vrste moguća je, pre svega, u obliku pružanja
učenicima znanja o moralnim vrednostima (Jevtić, Knežević – Florić, 2011).
Vrednosti se usvajaju tokom socijalizacije, što znači da u njihovom formiranju u manjoj
ili većoj meri učestvuju svi faktori značajni za celokupan proces socijalizacije. To su, pre svega,
društvo u kome pojedinac živi i kultura kojoj pripada, kao i agensi socijalizacije, kao što su
porodica, vršnjaci, škola, sredstva masovnih komunikacija. Na usvajanje vrednosti utiču i
individualne karakteristike pojedinca kao što su potrebe i crte ličnosti. Agensi socijalizacije
posreduju između društva i pojedinca prenoseći društvene standarde i norme uz određene
modifikacije uslovljene osobenostima pojedinih agenasa.
Svedoci smo brojnih medijskih natpisa i statističkih podataka o broju zlostavljanja dece
od strane vršnjaka. Svet u kome žive deca i mladi 21. veka je interaktivni, multimedijalni svet u
kome uticaj na razvoj mladih imaju sve instance društva. Nasilje je tema o kojoj se nedovoljno
govori na odgovarajući način. Situacije nasilja – zlostavljanja i zanemarivanja se nađu u žiži
javnosti samo u izuzetno teškim slučajevima. Tada, osim stručnjaka, reaguju i mediji i javnost se
veoma uznemiri.
Nedovoljno je reagovati tek kada se nešto dogodi, već je potrebno raditi na sprečavanju
zanemarivanja i zlostavljanja (Jevtić, Knežević – Florić, 2011).
4
