2
С А Д Р Ж А Ј:
УВОД 3
1. Појам извора права 4
2. Врсте извора права
5
2.1. Материјални извори права 5
2.2. Идејни извори права
6
2.2.1. Правда
6
2.2.2. Правичност
7
2.2.3. Мир8
2.2.4. Ред 8
2.2.5. Сигурност 9
2.2.6. Слобода
10
2.2.7. Људско достојанство
10
2.3. Формални извори права
10
2.3.1. Устав
11
2.3.2. Закон
11
2.3.3. Подзаконски правни акти
12
2.3.4. Остали извори права у формалном смислу
12
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА
15
4
1. Појам извора права
Када се говори о изворима права, заправо се говори о оним елементима који чине,
односно који утичу на једну правну норму, а на крају крајева и правни поредак једног
друштва и државе. Свака правна норма уперена је на одређена људска понашања, на
одређене друштвене односе, на вриједности које се штите и које се желе постићи
примјеном права. Поред овога, свака правна норма изражена је у неком облику.
Тако, све друштвене чињенице из којих право, односно правна норма, настаје
представљају извор права у материјалном смислу. Као друштвене чињенице које утичу
на настанак права најчешће се означавју различити друштвени односи, веће или мање
сложености, који настају усљед заједничког живота људи у једном друштву. У оквиру
ових односа, долази до различитих сукоба интереса, који праву намећу задатак који
треба ријешити.
Као следећи елементи који су битни код стварања права јесу они идејне природе, а
представљају вриједности које се желе заштити или примјеном права постићи. Као
основне вриједности којима право тежи јесу: правда, правичност, мир, ред, сигурност,
слобода и људско достојанство.
2
Као трећи, али ништа мање вриједан елемент јесте формални, односно онај који даје
облик, форму правној норми. Материјални извор права изазива стварање права, а ово се
ствара путем општих правних аката, као и појединачних правних аката, који произилазе
из општих, како је већ речено. Формални извор права, како се наводи, није ништа друго
до констсатација материјално условљене норме. Каже се, такође, да је формални извор
само израз материјалног, што ипак не треба тако уско посматрати. Наиме, формални
извор права има у праву посебну улогу, која би се могла означити као ствралачка. Он
треба кристализовати, формулисати и прецизирати ону норму која слиједи из
материјалног извора права. Формални извор права, изражавајући материјални, ипак у
одређеној мјери или мијења га или може да га мијења, као и да га нетачно одрази.
3
2. Врсте извора права
2
Савић, С., Теорија државе и права, Правни факултет, Бања Лука,
3
Op. cit., Лукић, Р., Кошутић, Б., Митровић, М., Увод у право, стр. 475.
5
Постоје три врсте извора права. То су: извори у материјалном смислу – материјални
извори права, извори права у идејном смислу – идејни извори права и извори у
формалном смислу – формални извори права.
2.1.
Материјални извори права
У погледу одређивања материјалног извора права постоје различита мишљења међу
правним писцима. Док једни под материјалним извором права сматрају узрок који
изазива стварање права, други узимају друштвене чињенице, које под дејством тог
узрока стварају право.
И у погледу узрока који изазива стварање права постоје неслагања. Тако, неки сматрају
да се узрок може тражити у природи, као и у људском разуму. По трећима, насионални
дух је тај који чини узрок, док четврти сматрају да се узрок може тражити у
међузависности људи у друштву. Ипак, може се рећи да је узрока много, те да се они не
могу свести само на природу или национални дух, дакле, много је чињеница које имају
утицаја. Радомир Лукић је сматрао да су „материјални извори права – друштвени
односи у којима настају снажни сукоби интереса, од толиког значаја за опстанак
глобалног друштва, да их је неопходно принудно усмјеравати правним нормама.
Као најважнији друштвени односи који изазивају настанак права су: биолошко-
друштвени, економски, политички и културни односи. Поред ових односа, као
друштвени чиниоци који стварају право наводе се: држава, друштво, наука и слично.
4
Слично Лукићу, и Никола Висковић узима за неспорно да у стварању права у великој
мјери учествују друштвене појаве, односно међуљудска понашања, те да су та
међуљудска понашања „примарни садржај рада правника и објект правног
вриједновања и нормирања“.
5
Да право настаје из друштвених односа, односно да је неки друштвени однос узрок
настанка права доказује и дефинисање правног односа од стране неких правних писаца
као друштвеног односа који је регулисан правном нормом. Ово подразумијева да су
понашања учесника у односну присилно квалификоване као правна обавеза,
овлаштење, прекршај или санкција. Овакву дефиницију поставио је Савињи, а преузела
ју је касније пандектна наука, као и модерна наука.
4
Ibidem, стр. 458.
5
Висковић, Н., Појам права – прилог интегративној теорији права, Сплит, 1976., стр. 77.
