Država, funkcije države, savremeni oblici državnosti

SEMINARSKI RAD

TEMA: 

Država, funkcije države, savremeni oblici državnosti

2

SADRŽAJ

1. UVOD............................................................................................................................ 3

2. POLITIČKA UREĐENJA I OBILJEŽJA DRŽAVA..............................................4

3. OBLICI DRŽAVNE VLASTI.....................................................................................6

3.1. Podjela vlasti prema obliku vladavine....................................................................6

3.1.1. Monarhija.........................................................................................................6

3.1.2. Diktatura...........................................................................................................7

3.1.3. Republika......................................................................................................... 8

3.1.4. Hilafet...............................................................................................................9

3.2. Podjela vlasti prema društvenom uređenju.............................................................9

3.2.1. Jednostavne države...........................................................................................9

3.2.2. Složene države................................................................................................10

3.3. Podjela vlasti prema tipu političkog sistema.........................................................12

3.3.1. Autokratija......................................................................................................12

3.3.2. Oligarhija........................................................................................................13

3.3.3. Demokratija.................................................................................................... 14

3.4. Podjela vlasti prema stepenu centralizacije...........................................................14

4. FUNKCIJE DRŽAVE................................................................................................15

5. ZAKLJUČAK.............................................................................................................18

LITERATURA:..............................................................................................................19

4

2. POLITIČKA UREĐENJA I OBILJEŽJA DRŽAVA

Političko uređenje svake države ima tri osnovna vida. Prvi se tiče načina na koji je samom 

organizacijom državnog mehanizma određen odnos javne vlasti i društva. Drugi se tiče 

načina na koji je sama državna vlast institucionalno organizirana i raspoređena među 

državnim   organima.   Demokratskim   se   može   smatrati   ono   državno   uređenje   u   kome 

osnovne prerogative državne vlasti imaju organi koji po svom sastavu i načinu formiranja 

izražavaju stalnu vezu društva i organe javne vlasti. Takvi su razni predstavnički organi u 

sastavu državne organizacije, a prije svega parlamenti. Time što svi organi, bar formalno, 

stavljeni iznad drugih organa i institucija državnog aparata, izraženo je shvatanje da je 

država u suštini samo instrument za ostvarivanje određenih društvenih interesa i da zato 

treba da bude pod stalnom demokratskom kontrolom društva. 

Nasuprot ovome, u autokratskom državnom uređenju organi ne zasnivaju svoju vlast na 

mandate dobijenom od društva. Oni nisu birani niti su podređeni društvenoj kontroli.

Znači, država je društveni fenomen, i kao takva u istoriji je imala ogromnu ulogu. Svoju 

ulogu je realizovala tako što je uticala na društveni razvoj. Zbog složenosti svog nastanka, 

razvoja   i   funkcija   koje   ima   u   društvu   postala   je   predmet   mnogobrojnih   izučavanja.

Država ima klasno obilježje. Predstavlja aparat jedne klase usmjeren protiv druge klase. 

Takođe, država obavlja i važne funkcije kao što su proizvodnja i razmjena, osiguranje 

egzistencije društva.

U svakom sistemu državne organizacije postoji razlika između političkih i stručno – 

tehničkih organa. Politički organi odlučuju tj. određuju pravac i sadržaj državne politike. 

Stručno – tehnički državni organi vrše državnu vlast samo na osnovu ovlašćenja koja na 

njih prenesu politički organi. “ Od odnosa uspostavljenog u praksi između političkih 

organa i državnog aparata, od veće ili manje samostalnosti državne birokratije, zavisi 

umnogome   stvarni   stepen   demokratičnosti   državnog   uređenja.” 

2

  Država   ima   svoje 

sastavne dijelove. To su: vojska, žandarmerija, sudski organi, porezni uredi itd. Znači, 

zaključiti možemo da država ima klasno porijeklo, ciljeve i klasnu funkciju. Ona je aparat 

2

http://www.scribd.com/doc/16297932/Oblici-Drz-vlasti#download

5

politike koji služi eksploataciju jedne klase od strane druge klase. Baš zato što društvene 

klase   imaju   antagonistički   položaj   u   procesu   proizvodnje   i   raspodjele   u   društvu   se 

neizbježno formira prinudna organizacija, država. Osnovni cilj države je da održi dati 

način proizvodnje, štiteći određeni sistem proizvodnje i prisvajanja države  

ipso facto

, 

samim tim štiti i interese društvene klase koja u tom sistemu ima dominantnu ulogu. 

Ekonomski dominantna klasa nastoji da uz pomoć političke sfere osigura i stavi van spora 

svoju socijalnu dominaciju. Društvene klase se u sferi politike bore za afirmaciju svojih 

interesa   i   za   njihovo   pretvaranje   uz   pomoć   države   u   opšte   društvene   interese.   “ U 

političkoj sferi klasni interesi se pojavljuju u odjeći opštedruštvenog interesa.”

3

  Država 

koja je bila politička nužnost postala je ekonomska.

Služenje države interesima naroda je bar po formi, indirektno, a ne direktno. Da bi mogla 

uspješno da štiti postojeći poredak država mora biti u poziciji da odlučuje o tome šta je u 

interesu toga poretka, a šta nije. Da bi se jedna društvena pojava i organizacija mogla 

smatrati   državom   neophodno   je   da   posjeduje   tri   elementa:   postojano   stanovništvo, 

utvrđenu teritoriju i suverenu vlast. Država je ustanova javne vlasti. Znači ona se ne može 

poistovjetiti sa društvom. Društvene klase se u sferi politike bore za afirmaciju svojih 

interesa i za njihovo pretvaranje uz pomoć države u opšte društvene interese što znači da se 

klasni   interesi   pojavljuju   u   odjeći   opštedruštvenog   interesa.   Država   je   najviši   oblik 

zajedničkog života ljudi u uslovima klasnog društva. Individua nije ništa bez države, a 

svrha

države

je

slobodna

i

umna

individua.

Osnovni problem države je u tome da usaglasi pravedno sa efikasnim i da to dvoje usaglasi 

sa umom kao mogućnošću osmišljenog života za sve.

3

 Isto.