Biomasa kao obnovljivi izvor energije

BIOMASA KAO OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE

Biomasa predstavlja najstariji izvor obnovljive energije. Za dobijanje goriva I proizvodnju električne i toplotne energije, biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada.
Biomasa obuhvata:
• primarne proizvode – nastaju direktnim fotosintetskim korišćenjem sunčeve energije, a obuhvataju biljne kulture i drvo, ostatke povrća, nusproizvode i otpad iz industrije, pre svega drvne i poljoprivredne i
• sekundarne proizvode -indirektno koriste sunčevu energiju, nastaju razgradnjom ili konverzijom organske materije (na primer,
životinja) i obuhvataju celokupni plankton, stajnjak i kanalizacioni otpad.
Bioenergija se može dobiti direktnim sagorevanjem čvrste biomase (šumska biomasa) ili sagorevanjem biogoriva dobijena iz biomase, i to: tečna(bioetanol, biometanol i biodizel) i gasovita (biogas, deponijski gas).

2.Sastav biomase

Biomasa se sastoji uglavnom od ugljenika, vodonika i kiseonika. Dodatno, značajne količine elemenata u tragovima mogu se naći u različitim vrstama biomase, na primer slama sadrži veoma velike količine hlora i/ili silikona, a uljana repica relativno visoke količine azota. Prisustvo ovih elemenata u tragovima može izazvati određene probleme pri upotrebi, na primer tokom sagorevanja hlor može izazvati koroziju u bojleru, silicijum
stvaranje naslaga, a azot emisiju azotnih oksida.

Energetski sadržaj određenih vrsta biomase najčešće se izražava preko donje toplotne moći (Low Heat Level -LHV). LHV zavisi od sadržaja vlage u biomasi, kao i od sadržaja vodonika u gorivu. Stvarna LHV biomase sa poznatim sadržajem vlage može se izračunati iz LHV vrednosti suve biomase po sledećoj jednačini:

Hu(w) = Hu(wf )(100 −w) −2,44w/100

3.Poljoprivredna biomasa

Poljoprivrednu biomasu čine ostaci različitih poljoprivrednih kultura: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske, koštice. Ova vrsta biomase ima nisku ogrevnu moć i veliki udeo vlage i različitih primesa. Poljoprivredna biomasa može imati višenamensku upotrebu: za proizvodnju humusa (zaoravanjem), stočne hrane (tretirana hemijskim sredstvima, mešanjem sa proteinima i dr.), toplotne energije (sagorevanjem), građevinskog materijala (razne presovane ploče), delova nameštaja (iverica), alkohola (vrenjem), biogasa (anaerobnom fermentacijom), papira i ambalaže, sredstava za čišćenje metalnih površina, ukrasnih predmeta, kao i za mnoge druge svrhe. S obzirom da se često javljaju problemi u praksi sa korišćenjem poljoprivredne biomase kompromisno rešanje je da se ¼ biomase zaorava u cilju poboljšanja plodnost i zemljišta, ¼ koristi za proizvodnju stočne hrane, ¼ za proizvodnju energije i ¼ u ostale svrhe, odnosno u industriji alkohola, nameštaja, ambalaže, papira i sl.
Proizvodnja energije iz poljoprivredne biomase pružila bi značajnu uštedu ukoliko bi se ta energija iskoristila za ogrev zimi ili za sušenje poljoprivrednih kultura i slično.