Infarkt miokarda

Срце је мишићни орган, величине песнице, тежине око 300 грама, са смештајем у медијастинуму, који омогућава непрекидну циркулацију крви. Подељено је на две преткоморе и две коморе. У срцу постоје четири залиска који код здравих људи омогућују ток крви само у једном смеру: из преткоморе у комору, из коморе у артерију. Срце је преградом (септум) подељено на десну и леву половину. Десна половина срца  води плућну циркулацију. Прима венску крв сиромашну кисеоником, пумпа у плућну артерију и плућа, где крв прима кисеоник и постаје артеријска. Крв, овако обогаћена кисеоником, долази у леву преткомору и комору, избацује се у аорту, а затим у сва ткива и ћелије организма. Крв се из ткива, сада са смањеним садржајем кисеоника, као венска враћа у десну половину срца. Овај део циркулације зове се системским и има за циљ исхрану организма. Циклус кружења крви се понавља 60-80 пута у минути и то се одређује бројањем пулса.

Срчани мишић исхрањују две коронарне артерије (лева и десна)  које полазе из почетног дела аорте и налазе се на спољном омотачу срца. Лева предња десцедентна грана и лева циркумфлексна грана потичу од бифуркације леве главне коронарне артерије. Ове гране снадбевају највећи дио леве коморе, предње две трећине септума, врх срца и латерални и постериорни зид леве коморе. Десна коронарна артерија генерално снадбева десну комору, задње две трећине вентрикуларног септума, дијафрагмални зид леве коморе, и део задњег зида леве коморе (путем задње десцедентне гране). Нервна влакна улазе и дубље у срчани мишић и на појединим местима њихови завршеци се групишу у срчане чворове у којима се производи или кроз које се преноси срчани имплус. У срцу постоје таква два чвора: један у десној преткомори – синус, а други између десне преткоморе и коморе – нодус. Акцијом срца управља синусни чвор којим руководе симпатикус и парасимпатикус. Срчани импулс путује кроз нервна влакна десне преткоморе до нодуса, а одатле другим влакнима у обе коморе које се стисну и избаце крв у велике крвне судове на бази срца.