studenti
Mesto za uspešne studente

Monitoring i zaštita vazduha

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Uvod
Možemo reći da ja vazduh Zemljina atmosfera. Vazduh oko nas je mešavina mnogih gasova i čestica prašina. To je čist gas koji nam omogućava da živimo i dišemo. Neodređenog je oblika i volumena, nema mirisa, ni boje. Vazduh u sebi sadrži masu i težinu, zato što predstavlja materiju. Masa vazduha stvara atmosferski pritisak. Nema vazduha u svemiru.
Vazduh je smeša gasova i to oko 78,08% azota, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih gasova, dok vodene pare u proseku ima oko 1%.
Životinje žive zahvaljujući aerobnom disanju i potreban im je kiseonih da bi disali. Prilikom procesa disanja, pluća omogućavaju protok kiseonika u krvotok i izbacuju ugljen monoksid u vazduh. Biljkama je potreban ugljen monoksid iz vazduha da bi opstale, odnosno živele. One nam omogućavaju kiseonik koji udišemo. Bez toga, mi bi umrli od posledica gušenja.

Vazduh je uslov života živog sveta na planeti. On ima dve osnovne funkcije, to su:
1.Biološka (primarna) i
2.Proizvodna (sekundarna).

Biološka funkcija – vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za sintezu biljnih belančevina.

Proizvodna funkcija – sekundarna funkcija vazduha je proizvodna. Pomoću kiseonika iz vazduha moguć je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije (električne i toplotne).

U seminarskom radu, razmatraće se kvalitet vazduha u gradu Čačku, gde će se posebno obratiti pažnja na tri parametra, koje ulaze u sastav vazduha: čađi, sumpor dioksidu i oksidi azota, u mesecima februar, mart i april 2017. / 2018.

1. Aerozagađenje

Aerozagadjenje se javlja kada štetne ili previsoke količine supstanci, uključujući gasove, čestice i biološke molekule koje se nalaze u Zemljinoj atmosferi. Može izazvati bolesti, alergije, pa čak i smrtne slučajeve kod ljudi; takodje može izazvati štetu kod živih organizama poput životinja i useva i može da ošteti prirodu ili izgrađeno okruženje. Ljudske aktivnosti i prirodni procesi mogu izazvati zagađenje vazduha.
Zagađenje vazduha zatvorenog tipa i slabiji kvalitet gradskog vazduha su zabeleženi kao dva najveća, najgora, toksična problema u 2008. na izveštaju Bleksmitovog Instituta za svetska najzagađenija mesta. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2014., zagađenje vazduha iz 2012. izazvala je smrti oko 7 miliona ljudi širom sveta.
Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.
Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

 

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.