Analiza likvidnosti- kratkorocne finansijske sigurnosti na primeru usluznog preduzeća

1. Uvod- O značaju finansijske analize sa stanovišta informisanja
Računovodstvo je oduvek svrhu svog postojanja nalazilo u informacionim potrebama korisnika. Kao svojevrsni informacioni servis, računovodstvo stoji na raspolaganju menadžmentu, sadašnjim i potencijalnim investitorima (akcionarima i kreditorima), zaposlenima, regulatornim telima, poreskim vlastima… Brojnost korisnika i raznovrsnost potreba zahtevaju i adekvatno strukturiranje računovodstvenog sistema, kako bi se efikasno izašlo u susret informacionim zahtevima.

Eksternim korisnicima računovodstvenih informacija, što su sadašnji i potencijalni akcionari, kreditori, poslovni partneri, državni organi i drugi, potrebne su informacije na bazi kojih mogu da procenjuju sigurnost svojih ulaganja (interes investitora), mogućnost stvaranja i plaćanja dividendi (interes akcionara), mogućnost servisiranja kamate i isplate glavnice o rokovima dospeća (interes kreditora), sposobnost plaćanja poslovnih obaveza (interes dobavljača),… Glavni informacioni oslonac u proceni postojećeg i perspektivnog finansijskog položaja preduzeća i njegove sposobnosti da stvara dobitke i pozitivne novčane tokove su osnovni finansijski izveštaji- bilans stanja, izveštaj o rezultatu ( račun dobitka ili gubitka ili bilans uspeha), izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje. Sastavljanje ovih finansijskih izveštaja je u nadležnosti finansijskog računovodstva. Oni su nosioci vrednih informacija koje su upotrebljive u procesu donošenja odluka, a sastavljaju se u redovnim zakonom propisanim intervalima i imaju javni karakter, što znači da su javno dostupni svim korisnicima, što ih izdvaja od većeg broja drugih informacija.

Finansijski izveštaji namenjeni eksternim korisnicima, kao proizvod finansijskog računovodstva, su istovremeno nosioci važnih informacija za menadžment. Oni predstavljaju neophodan oslonac pri odlučivanju o strukturi imovine, načinu finansiranja, pribavljanju izvora finansiranja sa tržišta kapitala, zadržavanju i podeli dobitka, proceni i projekciji održivog rasta, predviđanju efekata finansijskog leveridža.

Sistem finansijskog izveštavanja obuhvata sva poslovna događanja koja nastaju kako unutar preduzeća, tako i iz odnosa preduzeća sa trećim licima. Na početku obračunskog perioda finansijski izveštaji odslikavaju ishodište, ono sa čime preduzeće počinje: raspoloživu imovinu, preuzete obaveze i sopstveni kapital. Tokom perioda sve poslovne transakcije bivaju evidentirane u računovodstvenom sistemu, da bi se na kraju izveštajnog perioda slile u godišnji zaključak (finansijske izveštaje). Na kraju obračunskog perioda ovi izveštaji odražavaju uspeh preduzimanih aktivnosti u izveštajnom periodu, nastale novčane tokove u tom periodu i novo stanje imovine, obaveza i kapitala preduzeća, što su faktički potencijali za buduće periode. Finansijski analitičari i drugi korisnici, proučavaju informacije sadržane u njima, kako bi ocenili ostvarenja preduzeća u prošlosti i na bazi toga procenili verovatne performanse u budućnosti.