Antropometrija

 
Uvod

Ergonomija definisana kao naučna oblast je tekovina savremenog doba, mada joj koreni sežu u daleku prošlost, sve do antičkih vremena. Ime joj potiče od grčke reči ergos – rad, dakle najjednostavnije rečeno, to je nauka o radu. Ona proučava odnos između čoveka i oruđa za rad – mašina, tj. odnos između psihofizioloških kapaciteta ljudi i zahteva koje nameće rad, odnosno vrste delatnosti. Otuda ima više definicija ergonomije. Po jednoj iz Vebsterovog rečnika, ergonomija proučava prilagođavanje rada mogućnostima čoveka, i obratno, podešavanje uslova rada pojedincu ili grupi radnika. Neusklađenost – narušavanje normalnog, optimalnosg odnosa čovek – mašina, pre ili kasnije, dovodi do slabije efikasnosti, ekonomičnosti rada, manje produktivnosti, i češćih poremećaja ili obolevanja radnika. Naravno, to se reflektuje na ekonomsku (materijalnu) moć ili snagu društva u celini. Iz toga proističe suštinski egzistencijlni značaj ergonomije u savremenom svetu. [1]
Prema Međunarodnom ergonomskom društvu, ergonomija se deli na tri domena [2]:
1) Fizička (fizikalna) ergonomija:
bavi se ljudskim, anatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkim karakteristikama te načinom kako one utiču na fizičku aktivnost. Ovde se obrađuju teme poput položaja pri radu, rukovanje materijalom (teretom), ponavljajući pokreti, uticaj rada na poremećaje mišića i kostiju, organizacija radnog prostora, sigurnost i zdravlje. Dobar ergonomski dizajn je nužan kako bi se sprečile ozlede od ponavljajućih kretanja i radnji, koje s vremenom mogu dovesti do invaliditeta. Najčešći uzroci ovakvih ozleda su brzi i ponavljajući pokreti, neprirodni položaji, upotreba sile (podizanje i prebacivanje tereta, rukovanje težim objektima) i nedostatak odmora.
2) Kognitivna ergonomija:
bavi se načinom kako mentalni procesi, kao što je percepcija, pamćenje, opažanje i motoričke reakcije, deluju na ljude i druge elemente sastava. Obrađuju se teme poput mentalnog opterećenja i preopterećenja, donošenje odluka, mogućnosti uvežbanih radnji, međudelovanje između čovjeka i računara, pouzdanost čoveka, stres i trening. Tipičan primer je upravljanje zahtevnim uređajima poput vazduhoplova.
3) Organizacijska ergonomija:
bavi se optimizacijom socio-tehnoloških sastava, uključujući njihovu organizacijsku strukturu, politiku firme i procese. Ovde se obrađuju teme poput komunikacije među ljudima, upravljanje radnim grupama, dizajniranje načina obavljanja rada, vremenska organizacija rada, ergonomija društvenih zajednica, kompeticija u radu, virtualne organizacije, rad na udaljenosti i upravljanje kvalitetom.

O antropometrijiji

Postoji niz disciplina povezanih uz ergonomiju koji predstavljaju osnovu ergonomskih delovanja, ili su pak nastali kao njihova posledica.
Antropometrija je znanstvena disciplina koja se bavi merenjem pojedinaca u cilju sticanja saznanja o fizičkim varijacijama ljudi. Antropometrija igra značajnu ulogu u industrijskom dizajnu, ergonomiji, tekstilnom dizajnu i arhitekturi. Tu se statistička distribucija dimenzija tela populacije koristi kako bi se optimizirali proizvodi. Promene u stilu života i kvaliteta života dovode do promena antropometrijskih mera i zahtevaju stalno ažuriranje.
Počeci antropometrije vežu se uz francuza Alphonsea Bertillona koji je 1883. uveo sastav identifikovanja koji se temelji na nepromenjivim merama tela. Merenjem kostiju došao je do saznanja da se neke ne menjaju u odrasloj dobi. Ovaj sistem je uskoro preuzela policija kod utvrđivanja identiteta osoba. U dvadesetom veku antropometrija se koristila kod antropoloških istraživanja rasa i naroda, što je često bilo zloupotrebljeno u cilju raznih ideologija. U današnje vreme antropometrija se koristi pri sistematizovanju dimenzija odeće i obuće. Danas se pri merenju antropometrijskih dimenzija koriste 3D skeneri [2].