Azotna đubriva i njihov uticaj na biljke i zemljište

UVOD

Veliki broj ljudi upotrebljava đubriva za đubrenje svojih zasada a da nemaju ni osnovnu informaciju kakve će efekte postići ovom agrotehničkom merom. Pre đubrenja je, naravno, potrebno ispitati hemiski sastav zemljišta da bi na osnovu rezultata mogli da odredimo norme đubrenja prema zahtevima pojedinih kultura. Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i dr. su sortne osobine. Na pomenuta svojstva utiču i ekološki činioci a posebno agrotehničke mere, među kojima treba istaći uticaj đubrenja. Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili u slučaju njihove nestručne primene da pogoršaju kvalitet plodova. Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova u ratarskim kulturama u najvećoj meri utiču: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bakar. Njihov nedostatak ili suvišak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova.
Savremeni koncept proizvodnje hrane i održivi razvoj proizveo je radikalne promene u svetskoj poljoprivredi, gde visoka ulaganja, uzmiču pred znanjem, a kojem je cilj veća ekološka delotvornost poljoprivrede. Konvencionalna (standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremećaja u životnoj sredini, kao što su oštećenja i nestanak prirodnih biotopa, narušeni krajolik, povlačenje i nestanak divljači, smanjenje broja biljnih vrsta, zagađenje vode nitratima i pesticidima, degradacija poljoprivrednog zemljišta i sl.

ĐUBRENJE I ĐUBRIVA

ĐUBRENJE

ubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji koja iziskuje znacajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana, bez smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez ugrožavanja čovekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na adekvatan nacin.oznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju pojedinih vrsta je
osnovna pretpostavka uspešne i rentabilne proizvodnje. Mnoga naučna i stručna saznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjača u ovom segmentu su otkrila kako se biljke hrane i šta uzimaju iz zemljišta, a šta iz vazduha. Na bazi takvih saznanja definisane su metode (biološke i hemijske) za utvrdivanje potreba za djubrenjem.

Biološke metode

Osnova bioloških metoda za utvrdjivanje potreba u djubrenju je korištenjebiljaka i mikroorganizama. Neke metode se baziraju na reakcijama biljaka i mikroorganizama na kolicinu biljnih hraniva, dok druge, uz ove, koriste i hemijskaispitivanja biljnih tkiva.

 
AZOT I AZOTNA ĐUBRIVA

Azot ima vodeće mesto u plodnosti poljoprivrednog zemljišta i stvaranju prinosa. Poljoprivreda se malo oristi prirodnim zalihama azota (čilska salitra), jer su glavni izvori azota za živa bića u atmosferi u obliku gasa. Količina vezanog azota koja iz atmosfere ulazi u zemljište ili koju vežu bakterije fiksatori, ograničena je. Zato iskorišćavanje atmosferskog azota hemijskom sintezom (Haber-Boshov postupak) je glavni izvor nezamenljivog hranjiva u savremenoj poljoprivredi. Sva azotna đubriva se ogu podeliti u 4 grupe: nitratna (salitre), amonijačna, amonijačno nitratna I amidna.