Rizik likvidnosti u bankarskom poslovanju

Banka je finansijska institucija i umnogome utiče na razvoj svih sektora u državi. Kako bi se i u njima napredovalo banka mora da bude stabilna, bezbedna i da uspešno upravlja rizicima. One svojim posredovanjem utiču na privredni rast. Sve to je moguće samo ukoliko je banka likvidna, u suprotnom nije u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze i nastaje kriza. One takođe pozajmljuju sredstva koja koriste za namirenje obaveza.
Rizik likvidnosti predstavlja mogućnost nastanka negativnih posledica na bankarsku likvidnost pod uticajem različitih događaja. Upravljanje likvidnosti podrazumeva vrednovanje svih finansijskih obaveza, izdvajanje minimalne rezerve likvidnosti i izbegavanje dodatnih troškova pozajmljivanja.
Prilikom upravljanja faktore rizika je neophodno identifikovati, meriti i kontrolisati. Upravljanje ne podrazumeva samo sprečavanje pojave rizika likvidnosti, već i upravljanje samim rizikom. Banke nisu obavezne da posluju na taj način da izbegavaju moguć rizik, već treba da znaju šta moguć rizik može da donese i eventualno doprinese.

2. Rizik

Rizik predstavlja određenu neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom neke poslovne aktivnosti. Neizvesnost je sumnja u mogućnost ostvarenja određenih budućih događaja usled nedostataka potrebnih operacija. Kada rizik postoji, postoje bar dva moguća ishoda.
Rizik je bilo koji događaj, aktivnost ili propust koji bi se mogao dogoditi i nepovoljno uticati na postizanje strateških i operativnih ciljeva Ministarstva. Pored toga, i propuštene prilike se takođe smatraju rizikom (Strategija upravljanja rizicima Ministarstva finansija, 2018:6). Savremena teorija upravljanja rizikom novijeg je datuma.