Berzanski indeksi

1.    Uvod

Svojim uspešnim funkcionisanjem finansijsko tržište doprinosi optimalnom korišćenju privrednih resursa i privrednom razvoju zemlje. Naime, uloga finansijskog tržišta je stvaranje mogućnosti za uspešnu alokaciju finansijskih sredstava, odnosno usmeravanje tih sredstava od subjekata koji imaju suficit prema subjektima koji imaju deficit. Stabilno finansijsko tržište, a u okviru njega i tržište kapitala, jedan je od osnovnih preduslova za uspešno funkcionisanje tržišne privrede i izuzetno važan deo privrednog sistema svake zemlje. Berza je jedna od najznačajnijih tržišnih institucija i treba da doprinese razvoju tržišne privrede u celini.

Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti-akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu. Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja.

Popularan i praktičan način izražavanja informacija o kretanju cena na tržištu hartija od vrednosti, ali i roba ja uz pomoć pokazatelja koji se zovu berzanski indeksi.  Postojanje berzanskih indeksa nezamenjivo je sredstvo za iskazivanje kretanja tržišne vrednosti pojedinih vrednosnih papira. Berzanski indeksi su postali deo svakodnevnice za investitore.

2.    Pojam i značaj berzanskih indeksa

Reč „indeks“ je latinskog porekla i označava: 1. Pokazatelj-broj koji pokazuje promene u cenama, potrošnji i sl., 2. Registar, spisak nečega po azbučnom ili abecednom redu, 3. Broj koji se stavlja uz donji desni ugao broja, a pokazuje neku veličinu, 4. Studentska knjižica sa podacima o pohađanju predavanja i ocenama na ispitima.

Berzanski indeksi su prvi put razvijeni krajem 19. veka kao relativno jednostavna alatka za merenje promena cena grupe hartija od vrednosti. Charles Dow je još 1896. godine kreirao jedan od prvih indeksa američkog tržišta kapitala („Dow Jones Industrial Average-DJIA“).

Berzanski indeksi predstavljaju prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost prethodnog radnog dana berze.  To su svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi učesnicima u trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla potencijalnim investitorima u donošenju odluka o ulaganju u, za njih, najatraktivnije hartije od vrednosti. Menjaju se u svakom trenutku dok berza radi, predstavljaju glavni metod za merenje kretanja na berzi i koriste se za merenje uspešnosti dnevne trgovine na berzi. Berzanski indeksi su predstavnici široke grupe finansijskih indeksa: indeks akcija, indeks obveznica, indeks kamatnih stopa itd. Indekse akcija ili bilo kojih drugih hartija od vrednosti konstruišu i održavaju berze, posebne specijalizovane kompanije koje izračunavaju indekse, takozvani provajderi indeksa i brokerske kuće.

Berzanski indeksi nisu samo pokazatelji određenih kretanja na berzi, već su tokom vremena i sami postali predmet trgovine. Najpre u Sjedinjenim Američkim Državama, a potom u Francuskoj i drugim zemljama pojavljuju se tržišta koja se nazivaju tržišta berzanskih indeksa na kojima se trguje najreprezentativnijim berzanskim indeksima. U tom smislu govori se o trgovini fjučers ugovorima i opcijama na terminskom tržištu. Na osnovu toga da li mogu biti predmet berzanske trgovine ili ne, indeksi se dele na indekse kojima se ne može trgovati i indekse kojima se može trgovati.

Berzanski indeksi kojima se ne može trgovati su klasični indeksi nastali krajem 19. veka, čija je osnovna funkcija da budu nepristrasni i objektivni indikatori prilikom izveštavanja o kretanju na konkretnoj berzi vrednosnih papira. Ne mogu biti predmet trgovine na berzi, već služe za orijentaciju i odlučivanje u berzanskom poslovanju.

Berzanski indeksi kojima se može trgovati nisu brojni. Predstavljaju predmet poslovnih transakcija i dele se na:
1.    službene (oficijalne) i privatne indekse
2.    domaće i uvozne indekse.
Službeni i privatni indeksi se razlikuju po tome da li ih utvrđuje nadležni organ berze ili ne. Službene indekse utvrđuje nadležni organ berze, dok privatne berzanske indekse utvrđuju učesnici na berzi ili njihove asocijacije. Većinu indeksa sačinjavaju službeni indeksi, iako se u poslednje vreme trguje i sa privatnim indeksima. Domaći i uvozni indeksi se razlikuju po tome što je domaći indeks lokalni indeks, koji je nastao na određenoj domaćoj berzi. Berzanski indeksi kojima se trguje su predmet trgovine na berzama koje se nazivaju indeksne berze, a mogu se prodavati i na vanberzanskim tržištima.