Berze i berzanski poslovi

UVOD

Krajem osamdesetih godina prošlog veka u nekadašnjim socijalističkim zemljama započeo je proces opšteg društvenog i ekonomskog preobražaja poznat pod nazivom tranzicija, koji je podrazumevao čitav niz promena koje su posebno vidljive u organizaciji i funkcionisanju ekonomskih sistema ovih zemalja. Dogodio se zaokret od centralističkog sistema ka tržišnoj ekonomiji, tj. javila se potreba da se ponovo afirmišu finansijska tržišta koja obezbeđuju nesmetano kretanje novca i kapitala u skladu sa principima ponude i tražnje i slobodno određivanje cene za upotrebu ovih resursa.

Posle Drugog svetskog rata obnovljena je berza, a ponovo je pokrenuto i akcionarstvo kao posledica procesa privatizacije državne i društvene svojine. Proces potpune ekonomske tranzicije još uvek nije završen jer zahteva korenite promene kako normative i institucija, tako i samog načina razmišljanja, svesti i odlučivanja. Ono što je nesporno je da oblast finansija, finansijskih tržišta, berzi i berzanskog poslovanja i trgovanja hartijama od vrednosti predstavlja naročito atraktivnu oblast sa nizom izazovnih poslovnih mogućnosti.

Treba napomenuti da je savremeni finansijski sistem veoma živ. Usled procesa globalizacije i internacionalizacije i razvoja informacionih tehnologija, život se znatno ubrzao i doveo do toga da savremeni finansijski sistemi budu kontinuelni tj. da funkcionišu 24 sata, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini. Značaj berze u savremenom svetu je veliki – putem nje vrši se preraspodela slobodnih novčanih sredstava radi što optimalnije alokacije, tj. preusmeravaju se sredstva od onih koji imaju viška ka onima koji imaju manjak sredstava radi daljeg ulaganja; olakšava se promet novca i pozitivno se utiče na stabilnost odnosa u privredi.

Zbog svega pomenutog, kao i zbog činjenice da bez adekvatnog funkcionisanja privrednog sistema čiji je značajni sastavni deo finansijski sistem, ne bi bio moguć razvoj celokupne društvene zajednice, odabrala sam da u narednim stranama pišem o berzi. Na samom početku osvrnuću se na istorijski razvoj berzi tj. kako je došlo do njenog nastanka, kao i na značaj berzi, vrste berzi, a zatim će biti reči o berzanskim poslovima.

NASTANAK I OSNOVNA OBELEŽJA BERZE

Pojam i istorijski razvoj berze
Postoje mnogobrojne definicije pojma berza, ali se ukratko može reći da je berza fizički i poslovno organizovan prostor na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Ona predstavlja samostalnu organizaciju koja poseduje sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije. To su neprofitne institucije u vlasništvu države ili učesnika utrgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze i donose posebna pravila.

Kada se govori o pojmu berzi neophodno je istaći najmanje tri bitna momenta, a to su:

1. Mesto trgovanja – može biti vrlo različito – pijaca, ulica, robna kuća, prodavnica…Ono što je specifično za berze je da se na njima fizički ne trguje robama. Niko ne može doći na berzu da kupi usput 10 akcija. Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima. Globalna berza sve više marginalizuje određeno mesto na kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.

2. Predmet trgovanja – da bi se nečim trgovalo na berzi mora da postoji određeni stepen standardizacije. To važi kako za berzanske robe tako i za finansijske instrumente. Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvećim. Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbeđena poverenjem i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se institualizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje – uzansama. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.

3. Način trgovanja – koji je unapred definisan, po striktnim propisima i pravilima koji su vezani za oblast berzanskog prava. U donošenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanju prilikom odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže. Sama suština berze ostala je ista još od vremena flamanskih trgovaca, zadržala je svoje osnovne kumulativne elemente: trgovina bez uzorka – na reč, poverenje i njegova zaštita, određeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.