Bilans stanja i bilans uspeha

BILANS STANJA I BILANS USPEHA

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje
čine osnovu bilansiranja.
Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima – razlikuju se dva računa:
1) račun izravnanja (bilans stanja) i
2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha)

Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se:
1) poslovni (izveštajni) i
2) poreski bilans.

U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi.
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.p

2. BILANS STANJA
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.
Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda – dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).
Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.