Bilans stanja

UVOD
Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.  Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.
Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat.  Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat  iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna  ravnoteža. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.

1. VRSTE BILANSA

Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju.
Bilans može biti sastavljen u odnsu na sledeće kriterijume:

•     prema vezi sa knjigovodstvenim računima – bilans stanja i bilans uspeha
•     prema svrsi iskazivanja bilansa – imovinski bilans, bilans utvrđivanja uspeha i bilans kretanja
•     prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju – poslovni bilans, poreski bilans
•     prema području informisanja uz pomoć bilansa – interni bilans, eksterni bilans
•     prema podacima na osnovu kojih je određen – knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans
•     prema dužini bilansnog perioda – početni bilans, međubilans, krajnji bilans
•     prema tehnici sastavljanja bilansa – bruto bilans, neto bilans
•     prema broju uključenih bilansa – individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans
•     prema odnosu sredstava i obaveza – aktivni i pasivni bilans
•     prema odnosu prihoda i rashoda – uspešan i neuspešan bilans
•     prema redovnosti sastavljanja bilansa – redovni, specijalni ( )

Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha.