Budžet

UVOD

Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta, jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve.
Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države.
Sam termin „budžet” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „bouge” i „bougette”, francuskog je porekla, i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „otvaranjem budžeta“ i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.

POJAM BUDŽETA

Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi. U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.
U našem sistemu, budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima. Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, već država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku, ekonomsku i socijalnu funkciju.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija, neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja. Kada se utvrde funkcije i obaveze, dolazi se do prihoda i izvora prihoda. Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešce državni budžet. Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva. Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova. Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine. Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na značaj koji budžet ima.
Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to: budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj. Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem: budžet obezbeduje i formalan red u državnim finansijama tako što uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda; budžet treba da obezbedi redovno, ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.