Cenralna banka na globalnom nivou

U V O D

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije. Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.

Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija. Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. Centralne banke moraju imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne suverenosti. Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.

Kroz ovaj rad možemo naučit:

• pojam i karakteristike centralne banke
• koje su funkcije centralne banke
• organizaciju banaka, vlasnički aspekt i upravljanje
• stepen autonomije centralne banke
• kako funkcioniše Evropska centralna banka.

Pojam i karakteristike centralne banke

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije. Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine. Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu suverenost, mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne banke). Luksemburg je još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama.
Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži). Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. Sa druge strane, ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna suverenost, zato CB mora imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac vrhovne monetarne suverenosti. Monetarna suverenost označava u savremenim uslovima suvereno pravo države da reguliše sva pitanja koja se odnose na emitovanje novca i vođenje monetarne politike od strane CB, u funkciji postizanja krajnjih ciljeva
Dakle, monetarnu suverenost ne može imati u rukama niko drugi mimo CB.

 
Funkcije centralne banke

Kroz nabrajanje osnovnih funkcija centralne banke, može se napraviti osnovna razlika između ove institucije i ostalih banaka. Aktivnosti gotovo svih banaka u svetu se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija:

1. Emisiona funkcija;
2. Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3. Funkcija bankara države;
4. Funkcija “banke banaka”;
5. Nadzorna funkcija;
6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim kursem.

Emisiona funkcija:

Emisiona funkcija centralne banke podrazumijeva emisiju novca (papirnog i kovanog). Pristup emisiji novca znači da na osnovu monetarne politike treba odrediti objektivnu meru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju finansijskih transakcija. Primarnom emisijom, banke pomoću odgovarajućeg instrumentarijuma monetarnog regulisanja, brže dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju. Sa druge strane, novac u savremenim uslovima ima ulogu potraživanja nebankarskih subjekata od bankarskog sistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako centralna banka posredstvom primarne emisije, tako i poslovne banke obavljajući sekundarnu emisiju. Ipak, centralna banka u tome ima odlučujuću ulogu obzirom da emituje primarni novac koji služi kao osnova za sekundarnu emisiju poslovnih banaka.