Civilna zaštita

UVOD

Strategija odbrane Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija odbrane) predstavlja osnovni strateški dokument kojim se usmerava angažovanje resursa odbrane i razvoj normativnih, doktrinarnih i organizacijskih rešenja sistema odbrane Republike Srbije.
Strategija odbrane je zasnovana na Ustavu Republike Srbije, Strategiji nacionalne bezbednosti, kao i opredeljenosti Republike Srbije da kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti. Stavovi iskazani u Strategiji odbrane zasnovani su na proceni stanja i projekciji razvoja međunarodnih odnosa, tendencijama u odbrambenom organizovanju savremenih država i razvoju međunarodnih bezbednosnih integracija, analizi društvenih  činilaca i karakteru savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti i odbrani Republike Srbije.
Strategija odbrane iskazuje opredeljenost Republike Srbije da izgrađuje i jača sopstvene kapacitete i sposobnosti za odbranu, kao i da kroz integraciju u evropske i druge međunarodne bezbednosne i odbrambene strukture zajednički deluje sa drugim državama i doprinosi jačanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Strategija odbrane je potvrda privrženosti Republike Srbije opšteprihvaćenim standardima odbrambenog organizovanja modernih demokratskih društava.  U Strategiji odbrane se analizira bezbednosno okruženje; identifikuju izazovi, rizici i pretnje odbrani; utvrđuju odbrambeni interesi i politika odbrane Republike Srbije; koncipira sistem odbrane i utvrđuju osnovna opredeljenja o planiranju i finansiranju odbrane. Strategija odbrane je javni dokument kojim se domaćoj i međunarodnoj javnosti predstavljaju strateška opredeljenja Republike Srbije u oblasti odbrane.

BEZBEDNOSNO OKRUŽENJE

Globalno okruženje

Globalni integracioni procesi, kompleksnost i dinamika međunarodnih odnosa, kao i porast nestabilnosti i nepredvidivosti u svetu osnovne su determinante bezbednosnog okruženja i ključni parametri u procesu iznalaženja odgovarajućeg modela bezbednosnog i odbrambenog organizovanja savremenih društava.
Snažan razvoj informaciono-komunikacione tehnologije i intenziviranje ekonomskih integracionih tokova ubrzali su globalizaciju skoro svih aspekata međunarodnih odnosa. Intenziviranje političke, ekonomske i kulturne saradnje i međuzavisnosti i integracioni procesi u oblasti bezbednosti predstavljaju značajne pretpostavke za unapređenje mira i stabilnosti međunarodne zajednice.
Povećana međuzavisnost država na globalnom planu umanjuje opasnosti od tradicionalnih vojnih pretnji. Uprkos tome, svet se danas suočava sa kompleksnom bezbednosnom situacijom koju karakterišu brze i teško predvidive promene, što rat i oružane sukobe i dalje čini konstantom međunarodnih odnosa. Terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oružja za masovno uništenje, etnički i verski ekstremizam, ilegalne migracije, kao i prekomerna eksploatacija energetskih resursa i njihov sve izraženiji deficit predstavljaju dinamičan splet uzroka rizika i pretnji bezbednosti u mnogim državama i regionima sveta.
U uslovima sve veće povezanosti globalizovane ekonomije, makroekonomske posledice poremećaja finansijskih tržišta u svetu sve značajnije će se odražavati ne samo na ekonomske aspekte globalne stabilnosti već umnogome i na stanje globalne bezbednosti. Efekti ekonomskih kriza smanjiće mogućnosti država da samostalno obezbede adekvatne kapacitete i sposobnosti za odbranu.
Praksa intervencionizma i mešanja u unutrašnje stvari suverenih država narušava međunarodni pravni poredak i predstavlja ozbiljnu pretnju globalnom miru i stabilnosti. Savremeni svet suočava se sa novim izazovima koje nameću pokušaji davanja legitimiteta od strane jednog dela međunarodne zajednice stvaranju novih državnih tvorevina na teritorijama suverenih država i  članica Organizacije ujedinjenih nacija. Takvi akti urušavaju međunarodni pravni poredak i pospešuju jačanje secesionizma i konflikata na etničkoj osnovi i na taj način ozbiljno ugrožavaju opšte stanje bezbednosti u svetu.