Čulna memorija

Apstrakt
Ispitivana je kratkotrajna ikonička memorija na osnovu eksperimenta koji je Sperling izveo, pod predpostavkom da interstimulusni interval utiče na tačnu reprodukciju stimulusa. Eksperimentom smo želeli da utvrdimo Sperlingov zaključak da se materijal u ikoničkoj memoriji zadržava oko pola sekunde. Jednom ispitaniku prikazano je 57 matrica od po devet slova, trebalo je da reprodukuje što više slova u određenom redu koji je naznačen indikatorom. ISI između matrice i indikatora je varirao 0 ms ili 500 ms. Ogledom smo hteli da dokažemo da se slova u većoj meri tačno reprodukuju kad je ISI 0 ms nego kad je ISI 500 ms. Eksperimentom smo došli do sasvim drugačijih rezultata, da ISI ne utiče u velikoj meri na tačnu reprodukciju slova, što se može objasniti različitim faktorima kao što su umor i nedostatak koncentracije.
Ključne reči: čulna memorija, kratkotrajna ikonička memorija, interstimulusni interval, Sperling, eksperiment

Uvod
Ponekad se dogodi da u razgovoru odlutamo u mislima i prestanemo da slušamo sagovornika koji nam skreće pažnju na to da ga ne slušamo. Kako bismo mu pokazali da ga pažljivo slušamo, ponavljamo poslednju rečenicu, iako nismo slušali sagovornika, ona je morala da bude negde uskladištena. Rečenica našeg sagovornika bila je zadržana u čulnoj memoriji – memorijski domen u kojem se informacije registrovane čulima kratkotrajno zadržavaju, a zatim se ili prosleđuju dalje ili se gube. Sredinom šezdestih godina prošlog veka Urlik Najser vizuelni aspekt memorije naziva ikonička memorija, a aspekt čulne memorije koji se odnosi na auditivni modalitet ehoičkom memorijom.
Čulna memorija ima nekoliko karakteristika. Te karakteristike se odnose na količinu, trajanje i osmišljenost zadržanog materijala:

1.    U čulnoj memoriji se zadržava takoreći celokupan materijal koji su registrovala naša čula, ali se tek deo prosleđuje u dublje nivoe obrade.
2.    Zadržavanje materijala je kratkotrajno. U zavisnosti od modaliteta, ono varira od pola sekunde do nekoliko sekundi.
3.    Materijal u čulnoj memoriji je neosmišljen.

U okviru rada na svojoj doktorskoj disertaciji Džordž Sperling izvodi seriju eksperimenata koji predstavljaju prva sistemska ispitivanja ikoničke memorije (1960.god.). Sperlingova ispitivanja imaju svoju preteču u istraživanjima Katela, čiji nalazi pokazuju da je pri kratkotrajnom prikazivanju moguće reprodukovati 4-5 slova. Dobijeni rezultati interpretirani su kao opseg pažnje, odnosno kao maksimalna količina jedinica na koje je moguće istovremeno obratiti pažnju. Sperling uzima ove nalaze kao polaznu osnovu za svoje istraživanje. Prikazujući na ekranu fikcionu tačku u trajanju od 500 milisekundi (ms), a zatim matricu od devet slova u trajanju od 50 ms, Sperling traži od ispitanika da reprodukuju što veći broj slova sa prikazane matrice. Ova vrsta eksperimentalnog zadatka naziva se zadatak potpunog izveštaja. Dobijeni rezultati pokazuju da su ispitanici u proseku reprodukovali 4-5 slova, čime su replicirani nalazi ranijih istraživanja. Da bi utvrdio koliko je materijala zadržano neposredno po prikazivanju matrice, dakle, pre nego što je informacija počela da se gubi, Sperling uvodi novu eksperimentalnu proceduru u kojoj delimično ponavlja postupak iz predhodne (fikciona tačka u trajanju od 500 ms, a zatim ista matrica u trajanju od 50 ms) ali se ovog puta neposredno po iščezavanju pojavljuje ton različite visine koji označava red koji treba reprodukovati. Visok ton označavao je gornji red, ton srednje visine srednji red, a dubok ton donji red. Ova vrsta zadatka naziva se zadatak delimičnog izveštaja. Ispitanici su reprodukovali gotovo sva slova. Pošto nisu znali unapred koji red treba reprodukovati, Sperling zaključuje da je informacija u jednom trenutku dostupna u integralnom obliku.
Averbak i Korijel ispitanicima kratkotrajno prikazuju dva reda od po osam slova. Neposredno po iščezavanju slova sa ekrana pojavio bi se indikator na mestu slova koje je trebalo reprodukovati. Na ovaj način smanjena je količina materijala koju treba reprodukovati, a samim tim i trajanje reprodukcije.u ovakvim uslovima ispitanici su u proseku tačno reprodukovali 12 slova, što je približno procentu tačne reprodukcije u Sperlingovom ogledu. Na osnovu nalaza Sperlinga, Averbaha i Korijela utvrđena je prva karakteristika ikoničke memorije.