Devizni kurs

UVOD
Deviznim tržištem se smatraju novčane transakcije kojima se razmenjuju ili transferišu razne vrste valuta između različitih ekonomskih subjekata ili rezidenata. Drugim rečima, devizno tržište j emesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za različitim devizama.
Zemlje koje danas čine svetsko devizno tržište imaju liberalizovane devizne sisteme i konvertibilne nacionalne valute, od kojih dominiraju:

• SAD dolar,
• Euro,
• Britanska funta,
• Japanski jen,
• Švajcarski franak,
• Kanadski dolar.

Glavni svetki centri u kojima se obavlja najveći deo poslova deviznog tržišta su: Njujork, London, Frankfurt, Cirih i Tokio.
Učesnici na deviznom tržištu su:

1 Poslovne banke,
2 Centralna banka,
3 Uvoznici,
4 Izvoznici i
5 Drugi specijalizovani subjekti.

Ključna uloga na deviznom tržištu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih banaka vrši se razmena nacionalnih valuta na interbankarskom tržištu, a one se na deviznom tržištu pojavljuju kao učesnici za svoje potrebe, za potrebe svojih komitenata, te kao debitori odnosno kreditori.
Nastanak finansijskih derivata vezuje se za početak 20. veka, mada se prvi zabeleženi slučaj trgovine se fjučersima vezuje za srednji vek. Ali, godina 1972 se smatra početkom prave trgovine derivatima kao hartijama od vrednosti.
Razvijena tržišta hartija od vrednosti, kao što je tada bilo američko, britansko, holandsko i mnoga druga uvode derivate – hartije na već postojeće berze i nove koje se specijalizuju za trgovinu raznim vrstama derivata. Prvi fjučers ugovor sačinjen je u Japanu u 16. veku, a u SAD, na čikaškoj berzi oobavljena je prva transakcija robnim fjučersima.