Devizni kurs

U V O D
Devizni kurs ima veoma važnu ulogu u ekonomiji uopste. Istorijski posmatrano, devizni kursevi su imali veliki uticaj na nacionalne privrede, ali i na svetsku privredu i međunarodne odnose. Zato i ne čudi što mnogi pojedinci i organizacije uključujući i najveću međunarodnu finansijsku organizaciju MMF veliki deo svojih istraživanja upravo posvetili ovoj oblasti. Sa druge strane, i pored ovako obimnih istraživanja još uvek mnoge tajne deviznih kurseva nisu otkrivene ( uzroci kretanja kurseva ), pa se i danas mnogi ekonomisti bave ovim problemom.
Savremena ekonomija se ne može zamisliti bez razmene sa inostranstvom. Ekonomija može biti otvorena u manjem ili većem stepenu. Analiziranje tokova otvorene ekonomije u aktivnostima razmene sa inostranstvom zahteva praćenje deviznog kursa. Pojedine države aktivno intervenišu na deviznom tržištu kako bi održale devizni kurs na željenom nivou, dok druge dopuštaju da devizni kurs fluktuira. To sve zavisi od karakteristika pojedinačnih ekonomija, pa devizni kurs predstavlja i odrednicu za posmatranje stanja jedne ekonomije. Devizni kurs često koriste centralne banke kao ’’monetarno sidro’’ i važan instrument antiiflacione politike. Devizni kurs je jedna od najvažnijih cena u ekonomiji
1. Pojam deviznog kursa

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS.
Devizni kurs predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izražene brojem jedinica domaće valute. On pokazuje koliko jedinica domaće valute treba platiti za jednu jedinicu strane valute-direktno notiranje. Kod direktnog notiranja deviznog kursa jedinica strane valute izražava se u domaćoj valuti. Indirektno notiranje je posredni oblik izražavanja deviznog kursa kojim se cena jedne jedinice domaće valute izražava u stranoj valuti. U prvom slučaju, tj. kod direktnog notiranja, radi se o deviznom kursu strane valute na domaćem tržištu, a u drugom slučaju tj. kod indirektnog notiranja, reč je o deviznom kursu domaće valute na inostranom deviznom tržištu.
Devizni paritet predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vučenjima, nekoj stabilnijoj i važnijoj valuti i sl. Tako valutni paritet služi kao osnova oko koje, u normalnim uslovima varira devizni kurs.
Treba praviti razliku izmedju deviznog kursa i deviznog pariteta. Devizni paritet je zvanično utvrđena vrijednost nacionalnog novca izražena u nekom šire prihvaćenom imenitelju: zlatu, specijalnim pravima vučenja i sl., dakle vrijednost nacionalne valute. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta, kao osnove.
Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi – da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U vreme čistog zlatnog standarda kada je novac imao pokriće u zlatu, devizni kurs je bio određen kovničkom stopom koja je pokazivala koliko je zlata sadržano u jedinici nacionalnog novca. Devizni kurs se određivao poređenjem sadržaja zlata uvalutama. Devizni kurs je mogao sa se kreće samo u uskim okvirima oko deviznogpariteta u granicama između donje i gornje zlatne tačke koje su predstavljaletačke uvoza i izvoza zlata. Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatnetačke koja tačka predstavlja troškove prenosa zlata, isplativije je da se plaćanjeinostranstvu vrši izvozom zlata nego da se po tom kursu plaća ta valuta.