Efekat staklene bašte, kisele kiše i ozonske rupe

Efekat staklene bašte, kisele kiše i ozonske rupe

1.    REZIME

Atmosfera, slično staklu, uglavnom propušta Sunčevo zračenje, ali je slabo propusna za zračenje Zemljine površine, pa deo energije koji uđe u sistem Zemlja-atmosfera, kao i u staklenik, ostaje u njemu i pretvara se u toplotnu energiju, zagrevajući Zemljinu površinu i niže slojeve atmosfere. Ova  prirodna pojava „greje“ Zemljinu površinu, što traje već četiri milijarde godina. Međutim, danas su naučnici sve zabrinutiji da bi ljudska aktivnost mogla, u određenoj meri, izmeniti ovaj posve prirodan proces sa, izvesno je, veoma opasnim posledicama. Od industrijske revolucije, u XVIII veku, čovečanstvo je izumelo mnoge mašine i postrojenja koji koriste fosilna goriva kao što su ugalj, nafta i prirodni gas. Sagorevanje ovih goriva, kao i mnoge druge aktivnosti čoveka poput raščišćavanja zemljišta za potrebe zemljoradnje ili izgradnje naselja, oslobađaju u atmosferu gasove koji zadržavaju toplotu unutar nje, kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan i azot-oksid (N2O). Količina ovih gasova u atmosferi sada je najviša u proteklih 420 hiljada godina. Kako se ovi gasovi nakupljaju u atmosferi, zadržavaju sve više i više toplote pri Zemljinoj površini, uzrokujući otopljavanje Zemljine klime koje za posledicu ima promene koje će biti navedene u daljem tekstu.
Sam termin efekat staklene bašte, već ustaljen u naučnoj literaturi, ne odgovara u potpunosti svojim značenjem pojavi koju opisuje. Naime, povišena temperatura unutar staklenika ima za uzrok, pre svega, nemogućnost mešanja vazduha u stakleniku sa okolnim vazduhom, a u mnogo manjoj meri potiče od upijanja dugotalasnog zračenja u staklu zidova staklenika. Prema tome, ni termin gasovi staklene bašte ne može se vezivati za prirodu gasova koji se ovim terminom podrazumevaju.

2.    UVOD

Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunčevu toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi daleko od Zemlje. Ali tako je bilo nekad, međutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike “ožiljke” na našoj planeti. Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete. Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa površine, atmosfera počne da zadržava odbijenu toplotu. Na ovaj način se cela atmosfera sve više zagreva. Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za 0,7 OC. Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora.

Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju zagađenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim životima.