Efekti fizičke privlačnosti kod učenika

Abstrakt.

Implicitne teorije ličnosti sugerišu da ljudi donose zaključke o drugim osobama na osnovu relativno malog broja vidljivih karakteristika. Na formiranje »prvog utiska« utiču faktori kao što su: pol, starosna dob, fizički izgled, rasna ili etnička pripadnost. Najčešće, zaključci doneti samo na osnovu ovih faktora dovode do stvaranja socijalnih stereotipa. Atraktivnost je dobar primer efekta »prvog utiska« zato što fizička privlačnost utiče na stvaranje impresije o drugoj osobi duž relativno velikog broja dimenzija. Eksperimentalna paradigma, uvedena u oblast interpersonalne percepcije polovinom prošlog veka, dovela je do relativno velikog broja istraživanja stereotipa koji se zasniva na fizičkoj privlačnosti. Jedan od najčešće
citiranih zaključaka istraživanja fizičke privlačnosti sumiran je u idiomu »što je lepo to je i dobro«. Na primer, fizički privlačnim osobama pripisuju se socijalno poželjne crte ličnosti (odgovornost, ljubaznost, energičnost, uravnoteženost, skromnost) , uspešniji privatni i profesionalni život. Osim toga, fizička privlačnost je povezana sa pozitivnim očekivanjima, vršnjačkom prihvaćenošću, postignućem u školi itd. Na osnovu istraživanja stereotipa »što je lepo to je i dobro« situirali smo našu analizu u domen uloga koje regulišu socijalnu interakciju između nastavnika i učenika, odnosno efekata fizičke privlačnosti na nastavnikova očekivanja, vršnjačku prihvaćenost i školsko postignuće.

Ključne reči: fizička privlačnost, nastavnikova očekivanja, vršnjačka prihvaćenost, školsko postignuće.

Duga je istorija interesovanja za činioce koji utiču na stvaranje »prvog utiska« o drugim osobama. Implicitne teorije ličnosti sugerišu da ljudi donose zaključke o drugim osobama na osnovu relativno malog broja vidljivih karakteristika. Najčešće, smatra se da na »prvi utisak« utiču stereotipi koji se baziraju na faktorima kao što su: pol, starosna dob, fizički izgled, rasna, etnička ili verska pripadnost. Zaključci doneti na osnovu ovih faktora dovode do stvaranja socijalnih stereotipa. Na taj način, ljudi često prosuđuju o drugima na osnovu relativno malog broja informacija. Tako doneti zaključci slede evalua tivnu konzistentnost u kojoj pozitivna karakteristika dovodi do pozitivnih zaključaka, a negativna karakteristika do negativnih zaključaka o drugim atributima procenjivane osobe. Efekti »prvog utiska« pokazuju da je prva impresija o drugoj osobi naročito značajna za formiranje kasnijih stavova i ponašanja u interakciji sa drugim osobama.
Jedna od prvih informacija o drugoj osobi jeste procena njene fizičke privlačnosti. Atraktivnost je dobar primer efekta »prvog utiska« zato što fizička privlačnost utiče na stvaranje impresije o drugoj osobi duž relativno velikog broja dimenzija. Na taj način, fizička privlačnost omogućava inicijalno, standardizovano ponašanje prema osobama koje prvi put srećemo. Tek šezdesetih godina prošlog veka istraživači su počeli intenzivnije da se bave proučavanjem uticaja fizičke privlačnosti na socijalno ponašanje, kako mladih tako i odraslih osoba. Ovako »kasno« interesovanje za ovaj problem dosta je neobično ako se ima na umu da je spoljašnji izgled jedna od prvih informacija koja se može dobiti o drugoj osobi, pre nego što aktuelna interakcija i započne. Pretpostavka je da ova nezainteresovanost reflektuje implicitno verovanje jednog dela istraživača da spoljašnji izgled nema značaja za socijalnu interakciju, tj. Da odnos prema drugoj osobi nije pod uticajem njenog fizičkog izgleda. Istraživanja socijalne percepcije pokušavaju da nađu odgovor na pitanje: na osnovu čega ljudi procenjuju da li je neka osoba atraktivna ili ne i koje su tenden cije pripisivanja pozitivnih atributa atraktivnim osobama. Eksperimentalna paradigma, uvedena u oblast interpersonalne percepcije
polovinom prošlog veka (Walster et al., 1966) , dovela je do relativno velikog broja istraživanja stereotipa koji se zasniva na fizičkoj privlačnosti. Jedan od najčešće citiranih zaključaka istraživanja fizičke atraktivnosti sumiran je u idiomu »što je lepo to je i dobro«  (Dion, Berscheid & Walster, 1972). Ovaj iskaz, koji povezuje lepotu i dobrotu, ukazuje na postojanje stereotipa prema kome se veruje da fizički privlačne osobe poseduju širok varijetet pozitivnih atributa. Drugim rečima, nalazi empirijskih istraživanja pokazuju da je fizička
privlačnost značajan socijalni »znak« koji ljudi koriste kao osnovu za socijalnu evaluaciju. Bez obzira na preciznost impresija formiranih na osnovu fizičke privlačnosti, literatura o ovom problemu naglašava da fizička privlačnost ima značajan uticaj na to kako ljudi procenjuju druge. Većina istraživanja je pokazala da su to poželjni atributi ličnosti (socijalna prihvaćenost, socijalne veštine) a ne oni atributi koji tradicionalno reprezentuju moralna svojstva (poštenje, iskrenost, odgovornost) i da se oni češće pripisuju fizički privlačnim osobama.
Tako, na primer, fizički privlačnim osobama pripisuju se socijalno poželjne crte ličnosti, uspešniji privatni i profesionalni život, određuju im se manje kazne za identične prekršaje, lakše dobijaju posao itd. Osim toga, istraživanja su pokazala da je fizička privlačnost povezana sa pozitivnim očekivanjima, socijalnom prihvaćenošću, postignućem u školi, izborom bračnog partnera itd. Postoje, takođe, nalazi koji sugerišu da se efekat stereotipa o fizičkoj privlačnosti javlja na ranom razvojnom nivou i da je fizička privlačnost značajnija za ženske nego muške subjekte. Dobijeni nalazi pokazali su se kao konzistentni i stabilni tokom dužeg vremenskog perioda. Većina komentatora ovih istraživanja (Berscheid & Walster, 1974; Berscheid, 1985; Eagly et al., 1991; Adams & Roopnarine, 1994) slažu se u ocenida je stereotip »što je lepo to je i dobro« homogen, moćan i čvrsto utemeljen fenomen.
Zbog toga što je ova istraživačka oblast multidisciplinarna –  sociološka, psihološka i pedagoška – istraživanja su metodološki različita i zasnivaju se na mnoštvu specifičnih hipoteza. Ipak, najveći broj istraživanja usmeren je na tri široka pitanja: (a) da li se atraktivne osobe opažaju drugačije nego neatraktivne, (b) da li se atraktivne osobe tretiraju različito od neatraktivnih i (v) da li atraktivne osobe poseduju drugačije karakteristike nego neatraktivne (Eagly et al., 1991). Da bismo identifikovali potencijalne efekte fizičke privlačnosti u procesu nastave i učenja, kao jedan od mogućih koraka u ovom smeru, etablirali smo ovaj proces u okviru konstrukta »interpersonalna percepcija«. Na osnovu istraživanja stereotipa »lepo je
dobro« situirali smo našu diskusiju u domen uloga koje regulišu socijalnu interakciju između nastavnika i učenika, odnosno efekata fizičke privlačnosti na (a) nastavnikova očekivanja, (b) vršnjačku prihvaćenost i (v) školsko postignuće.