2
УВОД
Банка се може дефинисати као самостална финансијска организација, која је
основана као дионичарско друштво, а за темељну функцију има примање депозита и
давања кредита својим клијентима. Банкарство представља пословање које обухвата
држање депозита и позајмљивање новца. Да би данашње банке одржале успјешност
пословања и конкурентност, морају прихватати нове технике и технологије рада,
прилагођавати се новом окружењу и ширити понуду својих производа.
Историја банке као интерни фактор мисије говори да ће банка уколико је у
прошлости имала успјешне резултате, те резултате ће уградити у стратешку
оријетацију.Ако су неки резултати из прошлости били лоши,банка ће их искључити из
мисије.Култура банке подразумјева јединствен начин одвијања њене активности како у
погледу организацијских норми и процедура, тако и критерија код запошљавања, облика
пословања са комитентима идр.
У оквиру визије банке, менаџмент банке треба да одлучи: да ли жели да прошири
географско подручје дјеловања банке, колико да повећа биланс банке, колики степен
диверзификације својих производа да понуди финансијском тржишту и комитентима
идр.Између осталог банка треба да одлучи да ли да у наредном периоду буде вуше
усмјерена на привреду становништа.
Пословна политика банке предстваља скуп начела , метода и процедуар, како би се
остварили одређени задаци и циљеви пословања банке у одређеном временском
периоду.Зависно од дужине временског периода у којем банка намјерава да оствари
одређени циљ, она се одлучује на подузимање краткорочних и дугорочних мјера пословне
политике.
Сврха пословне политике банке јесте да она допринесе остварењу циљева
пословања банке. Зато се она не може идентифицирати са циљевима.Може се дефинисати
у смислу да се политике односе на континуиране одлуке које се примјенљују на све
ситуације које се постављају у банкарском пословању.Политиком се прецизирају основна
начела и критерији који омогућавају да се за остварење циљева увијек користимо
најпогоднијим инструментима.
4
спријечити превару и крађу.Тако настају прве банке а њихова улога је била мјењање једне
врсте новца у другу, посредовањем у плаћању
И чувању депонованог новца у посебним спремиштима под заштитом храмова и
владара. Овакве банке су посуђивале новац уз веома високу камату и тако стварале
зеленашки капитал и велику моћ. Овакав почетак еволуције банкарства налазимо већ 3.000
година прије наше ере у Средњој Азији.
Савремено банкарство своје поријекло вуче из мјењачких и златарских
послова.Развојем савременог банкарства долази до специјализације банака и одвајања
емисионе (централне) банке и осталих банака.У данашње вријеме долази до до
универзализације и глобализације банака које се директно баве пословима за потребе
привреде и становништва ( пословне банке).Развојем технологије и и технике платног
промета као и примјени информатике, долази до развоја тзв, електронског банкарства.
Тешко би било замислити процес репродукције, текуће и развојне политике,
економског раста и развоја без банака. Банке као финансијски посредници врше
прикупљање слободних новчаних средстава и преносе их на оне тачке процеса
репродукције гдје су потребна новчана средства.
Кредитна функција и пружање кредитних услуга примарна је функција савремене
банке.Функцијом кредита банка на најрационалнији начин ставља у промет и мобилизира
новчана средства. На микро нивоу улога банака је у функцији привредног развоја,
повећања стопа раста макроекономскиг агрегата.
Развојна макроекономска политика је незамислива без значајне улоге банака и
банкарског система у цјелини у смислу обезбјеђења додатне акумулације, тј. капитала као
битног фактора економског раста.
У савременом банкарству банке као најважнији учесници на новчаном тржишту,
обављајући своју изузетно значајну улогу односно функцију позајмљивања средстава,ради
задовољавања потреба за истима, излажу се кредитном, каматном и ликвидоносном
ризику.
Сложеност и разноврсност привредних активности, динамичност унутрашњег и
свјетског тржишта, дају печат специфичности банкарског система земље, па и утјечу на
опредјељивање и развијање банака за одређено пословање: према врсти и рочности
средстава, према врсти привредне дјелатности, те према структури послова у датом
времену.
5
2. ВРСТЕ БАНАКА
Подјела банака у свијету заснива се на одређеним критеријумима класификације.
Данашње врсте банака више се не могу уклопити у некадашњу класичну подјелу банака
на емисиноне, депозитне, хипотекарне банке и штединонице. Подјела банака је знатно
шира. Критерији за подјелу могу бити:
Карактер власништва и односа према добити
Рочност кредита које банке одобравају
Правна форма у којој се банке јављају
Регионални критериј идр.
Према карактеру власништва имамо:
Јавноправне банке
Задружне кредитне установе
Приватне банке
Према рочности кредита које одобравају:
Краткорочне; средњорочне; дугорочне кредите
Са аспекта правне форме банке се дијеле на:
Банке у виду инкосне фирме
Једновласничке
Банке у облику друштва са ограниченим јемством
Банке у облику акционарских друштава
Банке као задруге
Банке као јавноправне установе
Према регионалном критеријуму постоје: локалне ; обласне и савезне банке.
Ипак је најадекватнија подјела банака са становишта прибављања новчаних
средстава.По овом критерију које се углавном користи у стручној литератури.Имамо
подјелу банака на седам врста:
Емисиона или централна банка
Комерцијална или депозитна банка
Специјализована или гранска банка
Универзална банка
