Osnovni pojmovi koji se koriste u integralnom transportu

Под појмом интегралног транспорта подразумева се ангажовање више видова транспорта у једном транспортном ланцу, при чему се приликом промене вида транспорта не врши претовар робе него се комплетна транспортна јединица једног вида транспорта са робом превози другим видом транспорта. Значи, роба у току транспорта од одредишта у опреми до одредишта у пријему, промени више облика превоза (и видова транспорта) при чему се не мења транспортна јединица у коју је роба натоварена у полазној станици.

Интегрални односно савремени комбиновани транспорт је превоз робе од произвођача до потрошача, средствима више видова саобраћаја, применог стандардизованих товарних јединица, без промене “транспортног суда”.

,,Интегрални транспорт представља скуп различитих видова саобраћаја. Oсновни циљ интегралног транспорта јесте рационализација целокупног система транспорта и дистрибуције робе.”

Разлози за примену интегралног транспорта у једном транспортном ланцу јесу кориштење појединих видова транспорта на релацијама где у пуној мери долазе до изражаја њихове конкурентске предности, уз максимално смањење негативних последица претовара робе. Ефикасност интегралног транспорта условљена је применом технологије различитих товарних јединица. Можемо рећи да је товарна једица техничко решење за прихват робе, које ће образовати јединствену целину транспортовања.

Постоје услови који се морају испунити да би једна товарна јединица била у интегралном транспорту, ти услови су:

• Димензије товарних јединица морају се ускладити са товарним профилима различитих транспортних средстава,
• Ускладити товарне јединице са деловима који је сачињавају,
• Димензије товарних јединица треба да омогуће превоз средствима свих врста транспорта.