ЈУ CШЦ „Голуб Куреш“
БИЛЕЋА
МАТУРСКИ РАД ИЗ ПОСЛОВНЕ
ЕКОНОМИЈЕ
Тема: ПОЈАМ, ТЕОРИЈА И АКТИВНОСТИ МЕНАЏМЕНТА
Ментор: Ученик:
проф. Марко Волић АНАСТАСИЈА БАБИЋ
Билећа, мај, 2023.
2
САДРЖАЈ
УВОД...........................................................................................................................3
1. РАЗВОЈ МЕНАЏМЕНТА КАО НАУКЕ......................................................................4
1.1. НАЈПОЗНАТИЈИ ТЕОРЕТИЧАРИ МЕНАЏМЕНТА...............................................................................5
2. ПОЈАМ МЕНАЏМЕНТА...................................................................................................6
3. ДЕФИНИЦИЈА МЕНАЏМЕНТА....................................................................................7
3.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕНАЏМЕНТА........................................................................................................7
3.1.1.
МЕНАЏМЕТ КАО НАУКА....................................................................................................................8
3.1.2.
МЕНАЏМЕНТ КАО ПРАКСА..............................................................................................................9
3.1.3.
МЕНАЏМЕНТ КАО ПРОФЕСИЈА.....................................................................................................9
4. ВИШЕНИВОВСКА СТРУКТУРА МЕНАЏМЕНТА...............................................9
5. ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТА...............................................................11
5.1.
ПЛАНИРАЊЕ......................................................................................................
.........................................11
5.2.
ОРГАНИЗОВАЊЕ...............................................................................................
.........................................12
5.3. УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА.............................................................................................13
5.4. ВОЂЕЊЕ..........................................................................................................................................................14
5.5.
КОНТРОЛИСАЊЕ..............................................................................................
...........................................16
6. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................17
4
1. РАЗВОЈ МЕНАЏМЕНТА КАО НАУКЕ
Настанак, развој и афирмација менаџмента везани су за XX вијек, мада се пун
процват очекује у XX вијеку. Менаџмент спада у групу младих научних дисциплина, мада
се корјени менџмента као праксе налазе још у далекој прослости. Током цијеле своје
историје људи су користили разноврсне управљачке актиности. У почетку су то чинили
интуитивно, касније су на бази искуства стицали одређене вјештине и знања из области
планирања, организовања, вођења и усмјеравања људи у правцу остваривања заједницких
циљева. Појава менаџмента је у вези и са развојем индустријске производње чија растућа
сложеност је изњедрила менаџмент као неопходну потребу.
Менаџмент се појавио се као академска област тек 1886.године појавом првог
научног рада о менаџменту, чији је аутор био Frederick W. Taylor
са сарадницима. Временом
менаџмент је постао истакнути свјетски покрет, на чији развој су веома утицала три фактора:
5. старост менаџмента, која се изједначава са старошћу друштва,
6. идеја да се менаџмент може и мора изучавати као посебан друштвени процес, и
7. покретање појединаца да се баве менаџментом свако на свој начин и са својим
погледима.
Зависно од степена развијености појединих средина, као и обима нивоа културе и
историјских околности, акцентовани су различити елементи менаџмента. Са становиста
наше земље, као и неких других, друствено-економски сyстем је оставио трага у садржајима,
односно менаџмент се и не може посматрати изоловано од свеукупних историјских и
актуелних услова у некој средини. У самом почетку менаџмент представља неку врсту
одговора на посложавање производње и људског рада, уопште. Прерастање занатске
организације рада у неке прапочетке индустријске организације рада, избацило је на
површину изазове и проблеме у производњи и око ње, као и у односима послодаваца и
радника.
Сам карактер менаџмента је мултидисциплинаран. Може се примијенити на све
типове организације, привредних, непривредних, непрофитабилним, профитабилним, у свим
привредним секторима гранама, у свим земљема и разлицитим друствено-економским
системима. Најчесше се везује за предузећа и његове пословне функције и за управљање
појединим привредним дјелатностима и секторима. Његов садрзај представља веома
сложену проблематику којој се обично даје значење:
1
- у једном случају изједначава се са активношћу менаџера у предузећу,
- у другом се поистовећује са управом предузећа,
1
Милан М. Ђуричић, Менаџмент,
Завод за уџбенике Београд, 2021.
5
- у трећем случају се третира као научна дисциплина која обухвата скуп различитих знања из
области управљања, организовања, руковођења, одлучивања и контроле процеса рада људи,
- често се изједначава са професијом посебне групе људи који се баве усмјеравањем и
вођењем послова предузећа,
- најчесше се посматра као посебан специфичан економски орган предузећа и других
организација у друштву.
Менаџмент се као феномен развијао кроз вијекове, а и данас се интензивно развија.
Успешни менаџери су градили Кинески зид, Египатске пирамиде, наше средње-вјековне
манастрире и тврђаве, развили масовну производњу, освојили производњу великог броја
нових производа и технологија. али и на нашим манастирима старим више стотина година.
1.1. НАЈПОЗНАТИЈИ ТЕОРЕТИЧАРИ МЕНАЏМЕНТА
Велики допринос развоју научног менаџмента дали су Фредерик Винслов
Тејлор (Frederick Winslow Taylor) и Френк и Лилијан Гилберт (Frenk и Lilian Gilbret), a
посебно Хенри Форд (Henry Ford).
2
• Ф. В. Тејлор
је машински инжињер, који је своје најраније радове везао за ефикасност рада
радника. По његовим резултатима истраживања запослени су користили само трећину свог
могућег учинка па је пожелио да се тај проценат увећа. То је и остварио примјеном својих -
научних метода и остварио је значајно повећање ефикасности рада запослених радника.
• Френк и Лилијан Гилберт, a посебно Хенри Форд, су следбеници Ф. В. Тејлора. Њихова
теорија заснива се на проучавању односа замора и кретања, замора и времена -
најекономичнији покрети (допуна Таyлор-ове теорије). Многи их сматрају зачетницима
научног проучавања рада.
• Хенрy Форд и модел Т његовог аутомобила дуго су били симболи модерног
индустријског доба. Његов менаџерски приступ, као и његов избор менаџерске теорије,
пример конструктивног, али несавршеног прилаза менаџменту.
Хенрy Форд је био фасциниран машинама. Могао је да поправи и побољша сваку машину.
Основао је Форд Мотор Цомпанy 1903., а до 1908. био је израђен и модел Т.
У раним годинама XX вијека први аутомобили су представљали симболе статуса и
богаства. Били су власништво искључиво богатих. Форд је желео да то измијени па је са
својим сарадницима развијо и освојио производњу чувеног модела Т, намијењеног и
доступног сваком смртнику. Да би то остварио морао је освојити производњу високе
продуктивности и ниске цијене коштања. Концентрисао је своје напоре да у фабрици
оствари максималну ефикасност. Увео је механизацију гдје год је то могуће, разбијајући
процес рада на најситније елементе. Сваки радник се специлализовао за одређени посао и
обављајао је операцију битну за производни процес у цјелини. Тај незавршени дио прелазио
је на следећу операцију у руке другог радника. Постигнути резултати су били фасцинантни:.
Производња првог модела Т трајала је 12,5 часова, а само 12 година касније, 1920,
аутомобил је израђиван сваког минута да би на врхунцу популарности, 1925. године, исти
силазио са производне траке сваких 5 секунди.
2
Стефановић Завидин, Менаџмент, Економски факултет Београд, 1999.
