1. UVOD
Uvođenje nove valute kao zajedničkog sredstva plaćanja zemalja članica
Evropske unije bio je, zajedno sa formiranjem jedinstvenog evropskog tržišta,
najkrupniji korak preduzet u ovom integracionom procesu.Menjanje imena
Evropska ekonomska zajednica u Evropska unija, bilo je uvod u korenite
promene u funkcionisanju država članica.Ova unija je još 1992. godine,
potpisivanjem sporazuma u Mastrihtu i njegovom implementacijom iduće
godine stvorila konsenzus za uvođenje jedinstvene valute kao sredstva
plaćanja na teritoriji zemalja članica; nova valuta, simbolično nazvana „evro“
zvanično je uvedena 1. januara 1999. godine.Planom je predviđen trogodišnji
period postepenog smenjivanja domaćih valuta evrom, da bi se 2002. godine
evro ustalio kao jedinstvena valuta u 12, od tadašnjih 15 zemalja članica
Evropske unije.Konsenzus dakle, i dalje nije potpun.
Od zvaničnog uvođenja evra prošlo je 10 godina, i vreme je za sveobuhvatnu
analizu jednog od najsmelijih ekonomskih poduhvata u istoriji čovečanstva.Sa
druge strane, od uvođenja evra u opticaj prošlo je 7 godina...Evro je, dakle,
porastao, i kreće u školu.Kako bilo, desetogodišnji je period prisutnosti evra
kao značajnog faktora u evropskoj i svetskoj ekonomiji period dovoljno dug da
nam ukaže na efektivnost ovakve odluke.
Ovim radom je nemoguće obuhvatiti sve aspekte uticaja evra na evropsku i
svetsku ekonomiju, što zbog limitiranosti prostora predviđenog za raspravu,
što zbog sveobuhvatnog upliva evra u svetski ekonomski sistem i
mnogostrukost njegovih pozitivnih i negativnih posledica na svetsku i
evropsku ekonomiju.Stoga ćemo se kroz rad upoznati pre svega sa krucijalnim
1
efektima koje je evro proizveo, i to naročito na zemlje članice tzv. „evrozone“
(zemlje Evropske unije koje su prihvatile evro kao sredstvo plaćanja).
2. Pregled unutrašnjih učinaka
Uvođenje jedinstvene evropske monete pre deset godina dočekano je na nož,
kako od evroskeptika tako i od zagovornika evropeizacije.Među ovima
drugima naročito su se gubitnicima smatrali Nemci, koji su žrtvovali svoju
marku, decenijski simbol stabilnosti i napretka, za, tada, vrlo sumnjiv
eksperiment uvođenja zajedničke valute.Među prvom grupom gorepomenutih,
naročito su se isticali angloamerički autori sa obe strane Atlantskog okeana,
koji su gotovo zlurado predskazivali skoru propast zajedničkog
projekta.Pokazalo se da ni jedni ni drugi nisu bili u pravu kada su lansirali
svoje anti-evro stavove, s tim što je kod Nemaca i ostalih članova evrozone
prisutno zadovoljstvo što su pogrešili, a kod prve grupe ostaje osećaj kiselog
grožđa.
2
srednjeročnog okvira i u okviru njega modifikovala svoju politiku u skladu sa
novonastalim promenama u okružennju.ECB u svom poslovanju uživa
potpunu nezavisnost, i slobodna je od uticaja vlasti Evropske unije i vlada
zemalja članica.Bilo je pokušaja uticanja na evropsku centralnu banku da
odustane od čvrste monetarne politike i prihvati uslovljeniji odnos sa fiskalnim
politikama vlada zemalja članica.Upravo je ova nespremnost ECB-a na
kompromis doprinela dobrom rezultatu evro monetarne politike.
2.2. Niska kamatna stopa
Brzo sticanje kredibiliteta Evropske centralne banke, i zaustavljanje inflacije
dovelo je do niskih kamatnih stopa, koje su prošle godine bile najniže od
uvođenja evra.Stvoreno je jako zajedničko finansijsko tržište za obveznice
vlada članica EU, a takođe je poraslo i interesovanje inostranih investitora da
ulažu u evrima.Kamatne stope na evro bile su u desetogodišnjem periodu
postojanja značajno ispod nivoa kamatnih stopa na nemačku marku, koja je
pre uvođenja evra služila kao reperna valuta, i u odnosu na koju su druge
zemlje formirale sopstvene kamatne stope.
Niske kamatne stope su stvorile povoljnu potrošačku atmosferu, kako za
potrošače i preduzeća, tako i za države.Od ovoga su najviše koristi imale
države koje su prethodno funkcionisale u uslovima visokih kamatnih stopa,
pre svih Irska, Španija i Italija.Ne samo da je ovo rasteretilo državni budžet,
već je isto taklo dalo i investicione podsticaje firmama, i pojedincima, na
kupovinu kapitalnih dobara (npr. kuća).Pored ovoga kritičari ističu i brojne
sporedne efekte koji nisu tako povoljni.
4
Pre svega, niske kamatne stope svakako su dobra stvar za investicionu i
privatnu potrošnju, ali nisu za štednju.Niska kamata je nizak oportunitetni
trošak držanja novca u gotovini, pa neće delovati stimulativno za ulagače u
štedne institucije.Krajnji efekat mogao bi biti drugačiji od početnog – veća
potrošnja a manja štednja, znači odloženo smanjenje potrošnje.
Druga kritika ide na račun zajedničkog tržišta vladinih obveznica.Naime,
zamera se da je premali raspon prihoda od obveznica od najmanjeg ka
najvećem, i da kao takav teško može da odrazi realnu razliku u kvalitetu
različitih ekonomija i fiskalnih politika.
2.3. Jačanje trgovine i investicija
Uvođenje zajedničke valute za jedinstveno ekonomsko područje moglo je samo
da koristi sa aspekta sigurnosti poslovanja na zajedničkom tržištu.Nestali su
rizici od menjanja valute vezano za poslovanje u drugim zemljama, što je bio
uslov za dalji napredak međudržavne trgovine i investicija.Nemačka privredna
komora utvrdila je da je ušteda vezana za troškove menjanja valuta u
poslovanju iznosila 0,5%
2
od ukupnog prihoda nemačkih firmi iz poslovanja sa
partnerima iz EU.Izuzev Nemačke, u svim ostalim zemljama Evropske unije
najmanje 50% uvoza i izvoza se ostvaruje sa partnerima unutar Evropske
unije.Ako je u Nemačkoj ova cifra oko 40%, odnosno 43% (respektivno), onda
se može videti da je u drugim zemljama procenat uštede i veći.
Rast trgovine među EU partnerima nakon uvođenje evra bila je jedna od stvari
koje su očekivane kao siguran događaj.Trgovina je narasla sa 27% društvenog
proizvoda EU 1999. godine na 32% društvenog proizvoda u 2006.
godini.Međutim, očekivanja se nisu ispunila u tom smislu što je očekivan
5
