Devizni kurs

1. POJAM DEVIZNOG KURSA

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje

deviza koji se obavlja na 

teritoriji jedne države, a prema

pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza 

se vrši

preko ovlašćenih banaka. Najkonkurentnija strana sredstva

plaćanja su: EURO, 

australijski dolar (AUD), SD dolar (USD),

švajcarski franak (CHF), britanska funta (GBP), 

japanski jen (JPV)

itd. Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćem

novcu. Devizni kurs pokazuje koliko treba platiti jedinica

domaćeg novca za jednu (ili 

100) jedinica stranog novca. Ovakav

način izražavanja cene strane valute se najčešće koristi. 

To je

tzv. direktno notiranje koje se primjenjuje svugde u svetu,

osim u V. Britaniji, gde 

vredi indirektno notiranje – kod

kojeg devizni kurs pokazuje koliko jedinica strane valute 

treba

platiti za jednu funtu. Na osnovu ove razlike devizni kurs se,

dakle, može izračunati 

na dva načina. Kao (E) cena jedinice

domaće valute izražena u stranim valutama (britanski 

način)  ili

kao  (e)količina  domaće  valute  neophodne  za  kupovinu  jedinice

strane  valute 

(evropski način).

E = novčane jedinice domaće valute / jedinica strane valute

e = novčane jedinice strane valute/jedinica domaće valute

Sa obzirom da se u međunarodnom platnom prometu nalazi veliki broj

valuta, utvrđuje se kurs 

u odnosu na svaku od njih, pri čemu se

poštuje  pravilno  «ukrštanja  deviznih  kurseva». 

Svaka  od

nacionalnih  ekonomija  u  unutrašnjoj  trgovini  koristi  svoje

vlastite  valute  pa  se  u 

međunarodnoj  razmeni  (spojnoj  trgovini)

nameće  pitanje  cene  međunarodnih  transakcija, 

budući da bi

kupci  (iz jedne  zemlje)  željeli  plaćati  u  svojoj  valuti,  a

prodavači  (iz  druge 

zemlje) u valuti svoje zemlje. Da bi se

međunarodna trgovina obavila neophodno je, dakle, 

utvrditi odnos

u kojem će se valute međusobno razmenjivati. Ovaj odnos valuta

se utvrđuje 

deviznim kursem, i on se smatra

najvažnijom determinantom uvoza i izvoza. Malobrojne 

su zemlje

koje devizni kurs iskazuju kao cenu jedne jedinice domaćeg

novca izraženu 

u stranoj valuti. Kao što je na početku

 rečeno

, devizni kurs predstavlja cenu određene 

valute i

njena vrednost na otvorenom tržištu determiniše cene svih

drugih proizvoda, kroz 

ponudu  i  tražnju.  Današnji  odnos  valuta,

npr.  dolar/dinar,  je  tesno  povezan  sa 

očekivanjima  ljudi

o  budućim  odnosima  između  navedenih  valuta.

Osnovna  funkcija 

deviznog kursa jeste da obezbedi izražavanje

cena domaće robe u inostranoj valuti i inostrane 

robe u domaćoj

valuti i da na taj način omogući njihovo jasno sagledavanje i

uporedivost. 

Pošto  se  međunarodna  trgovina  obavlja  pre  svega  na

bazi  razlika  između  domaćih  i 

inostranih cena, to znači da

visina deviznog kursa direktno utiče na veličine izvza i uvoza

i na stanje u platnom bilansu.

Za razliku od domaćeg novca koji je na domaćem tržištu samo 

mera

vrednosti (ili merilo cena) kojim se izražavaju cene sve

robe, dakle, on na domaćem 

tržištu nije roba, strani novac je na

domaćem  tržištu  roba  kao  i  svaka  druga  roba  i  on 

ima  svoju

cenu,  tj.devizni  kurs.

Ali  pošto  ta  specifična  roba,  strain

novac,  ili  valuta 

predstavlja  ujedno  i  merilo  cena  u  zemlji

koja  je  taj  novac  emitovala,  to  će  kod 

formiranja cena te

valute biti od značaja i uticaja ne samo odnos ponude i tražnje

ove valute, 

nego i mere ekonomske politike zemlje koja je tu

valutu emitovala. Nivo na kojem će se 

devizni  kurs  formirati

zavisi  od  ponude  i  tražnje  strane  valute  na  domaćem  tržištu.

Ponuda strane valute (deviza) dolazi od izvoza a tražnja za

stranom valutom (devizama) 

dolazi od uvoza. Ako uzmemo u obzir da

ponuda i tražnja strane valute (deviza) dolaze 

od  platnog

bilansa,  opšti  obrazac  formiranja  deviznog  kursa  se  zasniva  na  platnom 

bilansnom  metodu  definisanja  deviznog  kursa.  Ako  platni

bilans  teži  ka  s ufi citu, 

devizni kurs strane valute će

ispoljavati tendenciju pada usled porasta ponude deviza, i