Odlomak

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na
teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza
se vrši preko ovlašćenih banaka. Najkonkurentnija strana sredstva plaćanja su: EURO,
australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski franak (CHF), britanska funta (GBP),
japanski jen (JPV) itd. Devizni kurs je cena strane valute izražena u domaćem
novcu. Devizni kurs pokazuje koliko treba platiti jedinica domaćeg novca za jednu (ili
100) jedinica stranog novca. Ovakav način izražavanja cene strane valute se najčešće koristi.
To je tzv. direktno notiranje koje se primjenjuje svugde u svetu, osim u V. Britaniji, gde
vredi indirektno notiranje – kod kojeg devizni kurs pokazuje koliko jedinica strane valute
treba platiti za jednu funtu. Na osnovu ove razlike devizni kurs se, dakle, može izračunati
na dva načina. Kao (E) cena jedinice domaće valute izražena u stranim valutama (britanski
način) ili kao (e)količina domaće valute neophodne za kupovinu jedinice strane valute
(evropski način).
E = novčane jedinice domaće valute / jedinica strane valute
e = novčane jedinice strane valute/jedinica domaće valute
Sa obzirom da se u međunarodnom platnom prometu nalazi veliki broj valuta, utvrđuje se kurs
u odnosu na svaku od njih, pri čemu se poštuje pravilno «ukrštanja deviznih kurseva».
Svaka od nacionalnih ekonomija u unutrašnjoj trgovini koristi svoje vlastite valute pa se u
međunarodnoj razmeni (spojnoj trgovini) nameće pitanje cene međunarodnih transakcija,
budući da bi kupci (iz jedne zemlje) željeli plaćati u svojoj valuti, a prodavači (iz druge
zemlje) u valuti svoje zemlje. Da bi se međunarodna trgovina obavila neophodno je, dakle,
utvrditi odnos u kojem će se valute međusobno razmenjivati. Ovaj odnos valuta se utvrđuje
deviznim kursem, i on se smatra najvažnijom determinantom uvoza i izvoza. Malobrojne
su zemlje koje devizni kurs iskazuju kao cenu jedne jedinice domaćeg novca izraženu
u stranoj valuti. Kao što je na početku rečeno, devizni kurs predstavlja cenu određene
valute i njena vrednost na otvorenom tržištu determiniše cene svih drugih proizvoda, kroz
ponudu i tražnju. Današnji odnos valuta, npr. dolar/dinar, je tesno povezan sa
očekivanjima ljudi o budućim odnosima između navedenih valuta. Osnovna funkcija
deviznog kursa jeste da obezbedi izražavanje cena domaće robe u inostranoj valuti i inostrane
robe u domaćoj valuti i da na taj način omogući njihovo jasno sagledavanje i uporedivost.
Pošto se međunarodna trgovina obavlja pre svega na bazi razlika između domaćih i
inostranih cena, to znači da visina deviznog kursa direktno utiče na veličine izvza i uvoza
i na stanje u platnom bilansu. Za razliku od domaćeg novca koji je na domaćem tržištu samo
mera vrednosti (ili merilo cena) kojim se izražavaju cene sve robe, dakle, on na domaćem
tržištu nije roba, strani novac je na domaćem tržištu roba kao i svaka druga roba i on
ima svoju cenu, tj.devizni kurs. Ali pošto ta specifična roba, strain novac, ili valuta
predstavlja ujedno i merilo cena u zemlji koja je taj novac emitovala, to će kod
formiranja cena te valute biti od značaja i uticaja ne samo odnos ponude i tražnje ove valute,
nego i mere ekonomske politike zemlje koja je tu valutu emitovala. Nivo na kojem će se
devizni kurs formirati zavisi od ponude i tražnje strane valute na domaćem tržištu.
Ponuda strane valute (deviza) dolazi od izvoza a tražnja za stranom valutom (devizama)
dolazi od uvoza. Ako uzmemo u obzir da ponuda i tražnja strane valute (deviza) dolaze
od platnog bilansa, opšti obrazac formiranja deviznog kursa se zasniva na platnom
bilansnom metodu definisanja deviznog kursa. Ako platni bilans teži ka suficitu,
devizni kurs strane valute će ispoljavati tendenciju pada usled porasta ponude deviza, i
to će voditi povećanju interesa domaćeg kupca za uvoznom robom jer su inostrani proizvodi
izraženi u domaćoj valuti jeftiniji. Odliv sredstava međunarodne likvidnosti vršiće pritisak ka
uravnotežavanju platnog bilansa (smanjivanje suficita). S druge strane, u slučaju kada platni
bilans teži ka deficitu, devizni kurs strane valute će pokazivati tendenciju porasta
usljed tražnje deviza, i to će voditi smanjivanju interesa domaćeg kupca za inostranom
robom jer su inostrani proizvodi izraženi u domaćoj valuti skuplji. Smanjivanje odliva
sredstava međunarodne likvidnosti će delovati uravnotežujuće na platni bilans (smanjenje
izdataka). Ovo je opšti model formiranja deviznog kursa, i on u stvari predstavlja devizni
kurs ravnoteže.

Rating: 4.0/5. From 2 votes.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 9 stranica
  • Međunarodna ekonomija /
  • Školska godina: 2023
  • Seminarski radovi, Ekonomija
  • Srbija,  Čačak,  Visoka poslovna škola strukovnih studija u Čačku  

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Komentari