Alafa univerzitet Beograd
Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih
ekonomista za rukovodeće kadrove u Novom Sadu
Diplomski rad
F J U Č E R S U G O V O R I I T R G O V I N A
F J U Č E R S U G O V O R I M A
Mentor:
Prof. dr Pušara Aleksandra
Student:
Nurkovic Sara D174-08
Diplomski rad-Fjučers ugovori i trgovina fjučers ugovorima
definicije. Kad berza ne bi bila toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni
nje same.
1
Najdinamičniji deo finansijskih tržišta danas se odnosi na trgovanje izvedenim
vrednosnim papirima i drugim izvedenim finansijskim instrumentima zajednički nazvanim
finansijskim derivatima. Brojne su vrste derivata, šta više svakim danom finansijska
industrija kreira nove i nove finansijskih derivata. Umesto upravljanja rizikom promenama
u bilansi kojima će se od tog rizika zaštititi, finansijske se institucije sve više okreću izvan
bilansnim instrumentima kao što su forvardi, fjučersi, opcije i svop ugovori. S porastom
korištenja ovih derivata porasle su i naknade i prihodi koje stvaraju finansijske institucije.
U takve poslove normalno spada razmena imovinskih prava kao posledica kupoprodaja
koje prodavači i kupci zaključuju.
2
Ovako organizovanim poslovima obećava se vlasnicima vrednosnih papira da će
njihova investiranja sačuvati određeni stepen likvidnosti, budući da se cena takvih
vrednosnih papira kotira, pa se kao takvi prodaju i kupuju na organizovanim berzama.
Najrazvijenija tržišta ove vrste nalaze se u SAD – u. Kao najpoznatije berze u SAD-u
navode se: Berza za trgovinu vrednosnim papirima u Chicagu (CBOT), Robna berza u
Chicagu (CME), Berza opcija u Chicagu (CBOE). Danas se osim u SAD-u javljaju mnoga
slična tržišta i u ostalim finansijskim centrima kao što su: London, Tokyo, Pariz i
Amsterdam. Tržišta finansijskih derivata počela su se osnivati zbog neizvesnosti koja vlada
u vezi s budućim cenama roba i finansijskih vrednosnih papira.
Kada investitor razmatra moguću investiciju jedno od njegovih glavnih područja
zanimanja jeste mogući raspon fluktuacije cena. Neki od investitora se zapravo nastoje
okoristiti od takvih promena cena dok drugi nastoje minimizirati rizik izloženosti
promenama cena i taj rizik preneti na nekog drugog ko je voljan preuzeti ga.
1
Bogojević, Arsić, Vesna,
Tržište hartija od vrednosti,
Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2010, str.
114.
2
Krstić, Svetlana,
Šta su ocije,
Beogradska berza, Beograd, 1994, str. 220.
3
Diplomski rad-Fjučers ugovori i trgovina fjučers ugovorima
1. OSNOVNO O FINANSIJSKIM DERIVATIMA
Prema Zakonu o tržištu vrednosnih papira u Republici Srbiji, „
finansijski derivati se
definišu kao izvedeni finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora,
čija su vrsta, količina, kvalitet i druga svojstva standardizovani i kojima se ovlašćeno
deluje“.
Derivati su se pojavili kao svojevrsni rezultat namere da se unaprijedi trgovina.
Njihov, posebno naglašen razvoj, javlja se sastavljenjem izvedenica na finansijsku imovinu
na način da je većina današnjih finansijskih inovacija nastala iz emisije i prometa
vrednosnih papira u temeljnom obliku – akcija i obveznica. Najveći broj derivata kao
vrednosnih papira odnosi se na buduće akcije u pogledu sticanja ili otuđivanja neke
imovine, odnosno na promenu kvaliteta nekog finansijskog odnosa.
Većina derivata odnosi se na buduće akcije s imovinom iz koje su izvedeni. Reč je
dakle o instrumentima kojima se provode određeni terminski poslovi. Derivati su
finansijski instrumenti najčešće u formi vrednosnih papira. Koristeći te prednosti obrazuje
se „roba“ široke potrošnje prilagođena svim aktivnostima finansijskog tržišta. Osigurava se
postojanje njihovog sekundarnog trgovanja, pa tako i značajan stepen likvidnosti takvih
finansijskih instrumenata. Derivati su dobili naziv zbog činjenice da je njihova vrednost,
odnosno njihova cena izvedena iz cene druge „temeljitije“ imovine iz koje su izvedeni
(derivirani). Reč je o nekoj imovini za koju je izvedenica sastavljena a koja se najčešće
naziva
„vezanom imovinom“
.
Kao vezana imovina u izvedenicama može se pojaviti bilo
koja imovina, finansijska ili realna, opipljiva ili neopipljiva.
U tom smislu derivatima se:
3
omogućuju buduće akcije s vezanom imovinom, ili,
promena kvaliteta ekonomskog potraživanja sadržanog u vezanoj imovini.
Derivati su vrednosni papiri koji označavaju sintagmom „
uslovn potraživanja“
.
Razlog takvog označavanja derivata je što su potraživanja iz izvedenih vrednosnih papira
uslovljena potraživanjima iz osnovnih vrednosnih papira (drugih imovinskih oblika) iz
3
Jeremić,
Zoran,
Praktikum za finansijska tržišta,
Univerzitet "Singidunum" - fakultet za finansijski
menadžment i osiguranje, Beograd, 2008, str. 451.
4
Diplomski rad-Fjučers ugovori i trgovina fjučers ugovorima
robnim i finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora
uslovljena je kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi.
Cena proizilazi – derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski
instrumenti nazivaju derivati.
Vrste terminskih ugovora na robnim berzama su:
Prost terminski ugovor sa isporukom
(
forward to arrive
),
Nestandardizovan terminski ugovor
gde kupac i prodavac žele da fiksiraju cenu po
kojoj će biti isporučena roba.
Prost terminski ugovor (
forward contract trade
),
Standardizovan terminski ugovor
o kupoprodaji standardne količine robe,
standardnog kvaliteta na određeni datum u određenom mesecu,
Likvidni terminski ugovor
(
future contract
) – predstavlja pravo i obavezu da se
kupi/proda standardna količina robe na datum dospeća po ugovorenoj ceni.
Opcioni ugovo
r (
options
),
predstavlja pravo (ne i obavezu) da kupac kupi robu
(call
option
), a prodavcu da proda robu (
put option
). Za to pravo se plaća premija, pa se ovi
ugovori smatraju i premijskim ugovorima.
Obeležja terminskih poslova su:
ročnost posla,
bezuslovno ili uslovno zaključenje posla,
prenosivost prava i obaveza,
špekulativni karakter posla.
1.1.Vrste terminskih poslova
Terminski poslovi se dele na:
bezuslovne terminske ( fiksne ) i
uslovne terminske poslove.
6
