Odnos između strateškog i operativnog menadzmenta

1. UVOD
Menadžment je proces koji se sastoji od određenih faza. Osnovne faze procesa menadžmenta su planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola. Menadžment po strukturi može biti: strateški, operativni i menadžment poslovnih funkcija. U ovom radu biće objašnjene međusobnu povezanost između operativnog i strateškog menadžmenta, ovu temu sam izabrala iz razloga što je dobra strategija i njeno sprovođenje srž poslovnog uspeha.

U daljem delu prvo će biti navedene definicije, bitne karakteristike strateškog i operativnog menadžmenta, kao i elemente vizije i misije.
2. POJAM I ZNAČAJ STRATEŠKOG MENADŽMENTA

Strateški menadžment predstavlja koncept upravljanja koji je relevantan za savremene uslove poslovanja i svojevrstan odgovor za brojne i složenije izazove. Pojava strateteškog menadžmenta je u vezi sa problemima sa kojima počinje da se suočava menadžment velikog broja preduzeća 70-tih godina prošlog veka. Za mnoga preduzeća kritičan faktor uspeha postaje sposobnost uočavanja i prilagođavanja brzim promenama u okruženju koji su sve više diskontinuitetni. Diskontinuitetni stvaraju ne samo opasnost već i mogućnost za inovativna preduzeća. Od preduzeća se zahteva fleksibilnost, blagovremeno i pravilno reagovanje. Akcentira se, ne samo značaj planske komponente u upravljanju, već i primena donetih planskih odluka.
Ono što je zajedničko različitim definicijama strateškog menadžmenta je to da je u pitanju jedan način razmišljanja koji se odnosi na donošenje odluka koji se tiču budućnosti preduzeća i na primenu tako donetih odluka. Usko grlo za uspešnu primenu strateškog menadžmenta često leži u brzini promene tradicionalnog načina mišljenja i ponašanja. U pojedinim definicijama strateškog menadžmenta naglašava se značaj okruženja (pristup koji polazi od okruženja) i neophodnost da se kroz proces odlučivanja usklađuju interne mogućnosti sa šansama i pretnjama koje se nalaze u okruženju. Drugi pristup naglašava namere i aspiracije i definiše strateški menadžment kao proces odlučivanja i sprovodjenja akcija koje vode razvoju efektivne strategije koja doprinosi ostvarivanju ciljeva preduzeća (pristup koji polazi od namera i način njihovog ostvarenja). U trećoj grupi se naglašava delovanje odnosno odlučivanje o strategiji i njenoj primeni (pristup koji polazi od delovanja).
2.1. BITNE KARAKTERISTIKE STRATEŠKOG MENADŽMENTA

• zbog karaktera strateških odluka,njihovo donošenje je u nadležnosti top menadžmenta
• donošenje strateških odluka zahteva predviđanje i analizu uticaja velikog broja faktora iz okruženja
• sprovođenje strateških odluka zahteva odgovarajuću alokaciju resursa (bilo da su interno ili eksterno dostupni) preduzeća
• dugoročne su konsekvence donošenja strateških odluka na vitalnost preduzeća i pri njihovom donošenju treba voditi računa o celini preduzeća
• strateške odluke su u funkciji željenih aspiracija
• brojne su konsekvence strateških odluka na pojedine poslovne funkcije, organizacione delove i njihovu povezanost
• da bi strateško odlučivanje bilo efikasno, neophodno je uvažavati interese , stavove i očekivanja različitih interesnih grupa (stejkholdera)
• strategijskim odlučivanjem se uspostavlja aktivan odnos preduzeća sa njegovim eksternim okruženjem

U skladu sa navedenim bitnim karakeristikama strateškog menadžmenta, možemo reći da je to proces kojim preduzeće utvrđuje svrhu postojanja, ciljeve i željene nivoe ostvarenja, odlučuje o osnovnim načinima ostvarivanja ovih ciljeva za odgovarajući vremenski okvir u promenljivom okruženju, sprovodi akcije i ocenjuje napredovanje i rezultate. Top menadžment utvrđuje dugoročni pravac delovanja i obezbeđuje promišljeno formulisanje, efektivnu implementaciju i kontinuiranu ocenu utvrđene strategije.