МАТУРСКИ РАД ИЗ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА

Тема: ПОЈАМ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА

Ментор: Ученик:

САДРЖАЈ

УВОД....................................................................................................................................................3

1. ПОЈАМ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА.......................................................................................4

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФИНАНСИЈА..........................................................................5

2.1. ПОЧЕЦИ РАЗВОЈА ФИНАНСИЈСКЕ НАУКЕ............................................................................................

2.2.

РАЗВОЈ

ФИНАНСИЈСКЕ

НАУКЕ

XIX

ВИЈЕКУ....................................................................................

2.3. РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКЕ НАУКЕ У XX ВИЈЕКУ.....................................................................................

3. ПРЕДМЕТ И МЕТОД ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА.............................................................7

4. ЈАВНЕ ФИНАСИЈЕ И ДРУГЕ НАУЧНЕ ДИСЦИПЛИНЕ.........................................8

5. ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА..................................................................................................9

5.1. ИНСТРУМЕНТИ ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ................................................................................................

5.2.

ПОЈАМ

ВРСТЕ

ФИСКАЛНОГ

ОПТЕРЕЋЕЊА....................................................................................

6. ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................14

7. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................15

1. ПОЈАМ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА

               Финансије су научна дисциплина у оквиру економских наука, које проучавају појаве,
категорије   и   институте   који   су   у   вези   с   новцем,   кредитом,   те   државним   приходима   и
расходима, те приходима и расходима других јавно-правних колективитета.
Сам термин „финансијеˮ потиче од старолатинске именице „finisˮ, која је употребљавана да
би означавала крај нечега, крај неког правног посла. Временом је од ријечи „finisˮ настала
ријеч   „finireˮ,   касније   „finareˮ,   означавајући   крај,   престанак   новчаних   обавеза,   принудно
извршених на основу правоснажних судских пресуда.
Међутим,   брз   развој   производних   снага,   а   посебно   развој   робноновчане   привреде,   како   у
приватном тако и у јавном сектору, наметнуо је потребу стварања ријечи која ће садржавати у
себи не само плаћања извршена на основу судских одлука, већ уопште сва плаћања, што је
довело до трансформисања ријечи „finareˮ у „finatioˮ са значењем новчаних плаћања уопште.
Касније долази до проширења значења ријечи   „finatioˮ,, тако да данас она означава разне
новчане послове које обављају физичка и правна лица, разне новчане заводе и финансијску
дјелатност предузећа, државе, јавно-правних тијела и других правних лица (финасије у ширем
смислу).

Термин   „finatioˮ   се   интернационализовао,   тако   да   га   данас   прихватају   скоро   све   земље
свијета,   у   САД   и  Великој   Британији   „financeˮ,   у   Њемачкој   „finanzenˮ,   у   земљама   бившег
СССР   –   „finansiiˮ,   а   прихватиле   су   га   скоро   и   све  републике   бивше   СФРЈ,   у   Босни   и
Херцеговини „финансијеˮ, у Македонији „финансиˮ, у Хрватској „финанцијеˮ итд.
Израз финансије у ужем значењу обухвата прикупљање, управљање, расподјелу и трошење
новчаних средстава од стране државе и других за то овлаштених лица.

               Као научна дисциплина јавне финансије изучавају финансијску дјелатност државе и
других јавно-правних тијела и органа којима су на основу устава, закона и других прописа
повјерене   одређене   функције   прикупљања   и   трошења   финансијских   стредстава   ради
остваривања општекорисних циљева.
Ријеч је о читавом низу функција и задатака јавног карактера који постоје на нивоу савремене
државе, независно од тога како је она друштвено-политички организована (као унитарна или
као   федеративна   државна   заједница   с   већим   или   мањим   степеном   политичке
децентрализације). На примјер, појединац може сопственим средствима и снагама да прибави
себи   храну,   да   обезбиједи   средства   за   становање,   обућу,   одржавање   личне   хигијене   и   да
задовољи   један   ужи   круг   личних   (приватних)   потреба,   али   унутрашња   и   међународна
безбједност, здравствена заштита, образовање, култура, социјална сигурност, као и низ других
потреба   са   аспекта   друштвено-економског   развоја,   зависе   од   постојања   и   организованог
дјеловања за то предвиђених државних органа и институција. Те и такве потребе, за чију је
реализацију   потребно   постојање   државе   са   свим   њеним   органима,   организацијама   и
институцијама, називамо јавним потребама

У страној и домаћој литератури у употреби су бројни термини и изрази којима се жели и
настоји означити оно што обухватају финансијске активности државе. У нашој литератури, за
означавање финансијских активности државе, били су у употреби термини: финансијска

Др. Зорица Дрљача, Јавне финансије и финансијско право, Источно сарајево, 2018.г. (стр. 17)

Др. Зорица Дрљача, Јавне финансије и финансијско право, Источно сарајево, 2018.г. (стр. 18)

теорија и политика, институције јавних финансија, државне финансије, друштвене финансије,
самоуправне финансије, јавне финанасије, финансијски системи и слично.
Све јавне потребе, односно функције и дјелатности државе, могу се сврстати у неколико
група.
•

Прва група обухвата класичне функције државе везане за функционисање политичког

и економског система (државна администрација на свим нивоима државне организованости).
•

У другу групу се сврставају потребе за међународном безбједношћу земље, што

подразумијева постојање оружане (војне) силе
•

Трећу групу формирају функције унутрашње безбједности у погледу заштите права и

слобода грађана, њихове имовине, као и заштита постојећег политичког, правног и
економског система и поретка.
•

У питању су функције органа унутрашњих послова, али и правосудних органа.

•

У четвртој групи налазе се функције у домену социјалне сигурности грађана (пензијско

и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање од незапослености).
•

Пету групу формирају функције у тзв. друштвеним делатностима које су врло бројне, а

обухватају образовање, науку, културу, физичку културу и сл.
•

Шесту групу чине функције у домену економске политике и привредног развоја.

•

У седмој групи се налазе ванредне функције државе и њених органа и институција,

условљене непредвидивим догађајима већих или мањих размјера како у земљи, тако и у
светском окружењу.

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФИНАНСИЈА

2.1. ПОЧЕЦИ РАЗВОЈА ФИНАНСИЈСКЕ НАУКЕ

Историјски посматрано финансије су се појавиле доста рано, још у првим
робовласничким државама:

• Египту,
• Вавилонији,
• Асирији,
• Грчкој и
• Риму.
То је разумљиво, јер се има у виду да са настанком првих организованих држава настаје и
потреба за организованим финансирањем. Са развојем производних снага друштва појавио се
вишак производа који су људи размјењивали за друге производе, што значи појавила се робна
размјена, која се у почетку одвијала путем трампе (роба за робу), а касније се појавио и новац
као   средство   размјене.   Према   неким   историјским   записима,   као   средство   размјене
употребљавало се сребро, бакар и злато и прије нове ере. Међутим велике сеобе народа и
пропаст   робовласничких   држава   и   античке   цивилизације   у   Европи,   уништили   су   многе
тековине   развијеног   старог   вијека   нарочито   робно-новчану   привреду,   која   је   поново
замијењена и дуго остала претежно натурална.
               Средњи вијек је имао своје специфичне феудалне финансије, које су се споро али
ипак   постепено   развијале,   прерастањем   натуралне   привреде   у   новчану,   појавом   неких
новчаних институција, јавних зајмова итд. На развитак финансија у средњем вијеку знатно је
утицао развој градова, занатства, трговине као и мануфактурне новчане привреде.