Sportska organizacija

Организовање или организација стара је колико и човек. У различитим историјским временима организација није увек оптимално пратила човекове потребе и захтеве, што је успоравало сам нјегов развој. Такође, та чињеница је условљавала и његов квалитет живота. Непознавање одређених принципа организовања и  законитости везаних за могућу организацију, за које човек на различитим цивилизацијским нивоима свог развоја није био ни свестан, држало је човека веома дуго у историји човечанства зависним од онога што је сама природа могла за њега да уреди.

Човек се организацијом почео бавити истовремено са почетком обављања производног рада с којим је, користећи примитивна средства за рад, преобликовао предмете рада у различите производе, а све са циљем задовољења својих животних потреба. Да би тај његов производни рад имао што већи успех, морао је пре отпочињања бити добро припремљен, односно организован. На такав поступак у извршавању производног рада присиљавала га је оскудност, односно ограниченост материјалних добара у природи које је могао употребљавати. Временом, стицањем искуства и све бољом анализом човек је све нтензивније развијао средства за рад, проналазио све боље начине рада и примеренију организацију и на тај начин је обезбедио веће могућности за задовоење својих потреба уз минимум времена и напора.

Дакле, организација рада се развијала истовремено са развојем производног рада, а потом и осталих активности човека. Организација је човеку омогућавала да се физички одржи, али и да се развија као људско и друштвено биће. Са квалитетнијом организацијом, уз манји напор и трошкове, човек је боље и брже остваривао знатно веће резултате у свим аспектима свог деловања.

Човек никада није могао, а ни данас не може без организације. У сваком периоду свог живота, иако тога често и није био свестан, увек је припадао различитим организацијама.  Читав свој живот човек се користи и припада оранизацији, јер све своје радне и животне проблеме решава заједно са другим људима, а то значи организовано.

На организацију, њену употребу и прилагођавање човек је увек био упућен. У почетку у ограниченој мери и примитивним облицима заснованих,  пре свега, на искуству. Са поступним развојем производних снага развијала се и организација и умножавали се организациони облици. Данас је готово немогуће без научног приступа решавати све сложеније организацијске проблеме, као и успостављати модерну, флексибилну и ефикасну организацију.

Без људи организација не би била могућа. То значи да сваку организацију чини конкретан скуп људи у неком временском периоду. Спортском организацијом се подразумевају сви нивои сврсисходне спортске делатности од непосредне тренажне праксе спортиста, њене финализације путем такмичења организованих у виду приредби за публику до великих спортстко-рекреативних комплекса и мултинационалних предузећа какве су савремене Олимпијске  игре. Као институција и динамички систем, та организација може да траје деценијама пружајући материјално-технички и правни оквир активности низу генерација спортиста.

Основни интерес сваке спортске организације  је да задовољи потребе групе, појединаца и друштва из разлога што спорт управо због тога и постоји. Тај циљ спортске организације ће бити остварен уколико се мисија спорта и спортске организације очува у свом изворном облику.

Спортска организација и организовање немају теоријску основу, односно за спортску организацију се не може рећи да је научна дисциплина. Теоријска основа изучавања спортске организације произилази из општих законитости које су настале као резултат истраживања науке о организацији. То заправо значи да успостављање спортске организације налази свој ослонац у сопственој пракси али и теорији проистекле из науке о организацији и организационим системима.