Ekonomska politika i monetarizam

 
Uvod

Makroekonomska teorija predstavlja logično povezani naučni sistem o ekonomskim procesima, koji, kada se njima ovlada, zbog promenljivosti, dinamike i kriza, omogućava možda uspešno upravljanje. Postojanje izvesnih kriza u ekonomskoj teoriji, pokazuje da se taj sistem teorijskih postavki, smanjuje a ne povećava. Prema tome, svaka koncepcija, svaka teorema, svaka metodologija postala je danas u ekonomiji predmet kontraverzi.
Razvoj i evoluciju ekonomske misli obeležile su česte promene dominantnih ideja. Revolucije i kontrarevolucije koje karakterišu makroekonomsku teoriju, čineći od nje dimaničnu ekonomsku disciplinu, zapravo kriju kontraverze između dve grupe makroekonomskih škola, odnosno dve linije istraživanja u makroekonomiji. Jedna od tih linija prati tradiciju klasične ekonomije, od klasične i neoklasične ekonomije 19. i sa početka 20.veka preko Monetarizma, do Nove klasične makroekonomije. Druga linija otpočinje Kejnsovim revolucionarnim radom 30-ih godina 20.veka, preko više kenzijanskih pravaca, do danas aktuelne škole Novih kenzijanaca. U osnovi neslaganja među dvema ključnim linijama istraživanja, nalazi se njihovo određenje prema pitanju funkcionisanja i same prirode ekonomskog sistema ( da li postoji ili ne samoregulišuća priroda ekonomskog sistema).
Razmatranje različitih ideja makroekonomskih škola je izuzetno kompleksno, ali u isto vreme predstavlja veliki izazov. Poseban akcenat treba staviti, na uticaj ekonomskih uslova određenog perioda na formulisanje makroekonomskih teorija, koji se razmatraju u kontekstu njihove logičke konzistentnosti, kompatibilnosti sa realnim ekonomskim kretanjima i njihovim implikacijama na budući razvoj makroekonomske misli.
1.Monetarizam
1.1 Nastanak i razvoj monetarizma

Na intelektualnoj sceni ekonomske misli monetarizam se pojavio krajem 40-ih i polovinom 50-ih sa značajnim radovima svog utemeljivača Miltona Fridmana. Uz kenzijanizam i novu klasičnu makroekonomiju, predstavlja jednu od tri najuticajnije makroekonomske škole 20. veka. Kada posmatramo teoriju, ovaj pravac ekonomske misli predstavlja modernu verziju neoklasične ekonomske škole, jer oživljava i reformiše kvantitativnu teoriju novca i ulogu monetarne politike. Monetarizam je jednim delom nastao kao odgovor na vladajuću kenzijansku paradigmu, pa se zato pojava i jačanje uticaja monetarizma u literaturi često označava kao monetaristička kontrarevolucija.
U hronološkom smislu razlikuje se pet različitih etapa:
1. Prva etapa: tokom 50-ih godina, kada je formulisana teorija permanentnog dohotka i teorija stabilne tražnje za novcem;
2. Druga etapa: tokom 60-ih kada su se pojavili radovi o značaju i ulozi monetarne politike u monetarnoj istoriji SAD i model optimalne količine novca;
3. Treća etapa: od 1967.godine kada je usledio napad na kenzijanski koncept Filipsove krive, uvođenjem prirodne stope nezaposlenosti i adaptivnih inflatornih očekivanja;
4. Četvrta etapa: usledila je posle 1973.godine kada monetarizam počinje da dominira akademskim institucijama na Zapadu, u monetarnim institucijama i ekonomskim programima kontraverznih stranaka i stranaka desnog centra;
5. Peta etapa: počinje krajem 60-ih i krajem 70-ih godina, sa pojavom nove klasične makroekonomije, koja se često naziva Novi monetarizam.

Mnogi autori smatraju monetarizam kao kontrarevoluciju na do tada vladajući kenzijanizam. Napad monetarizma na kenzijanizam usledio je početkom 50-ih i i u izuzetno kratkom roku, svega nekih 20 godina, postaje dominantna škola u teorijskom smislu i u ekonomskoj politici.
Tokom 70-ih godina monetarizam donosi prevagu u ekonomskoj politici Velike Britanije, Nemačke i SAD. Takođe, monetarizam donosi i prevagu u FED-u kao i u međunarodnim institucijama kao što su: Međunarodni Monetarni Fond (MMF) i Svetska Banka. Jačanju ovakvih političkih uticaja prethodio je rast inflacije u zapadnim zemljama, rat u Vijetnamu, devalvacija funte 1967.godine, kolaps Bretonvudskog sistema 1973.godine, prvi naftni šok 1974.godine i tome treba dodati i neuspeh kenzijanaca u borbi protiv inflacije i stvaranje države blagostanja.