Električno polje

1.1. Naelektrisanje
Postoje dva tipa naelektrisanja. Jedan tip nazvan je pozitivno naelektrisanje, a drugi negativno naelektrisanje. Jedinica za količinu naelektrisanja je kulon (C). Za naelektrisanje se koristi oznaka Q. Pri korišćenju ove oznake podrazumeva se da naelektrisanje može biti i pozitivno i negativno, tj. da može biti Q  0, ali i Q  0. Izuzetak od ovog dogovora je da se najmanje poznato naelektrisanje u prirodi označava sa e. Naelektrisanje e jednako je naelektrisanju protona, 19 e 1,602 10 C.   Naelektrisanje elektrona jednako je e.Poznata materija se sastoji od atoma koji u sebi imaju, u jednakim količinama, i pozitivna i negativna naelektrisanja. Naelektrisanja koja postoje u atomima i molekulima mogu da se razdvoje, na primer trljanjem materijala jedan o drugi. Postoje i drugi načini da se razdvoje naelektrisanja. U baterijama, hemijska reakcija dovodi do prelaska negativnog naelektrisanja sa jedne supstance na drugu, stvarajući pri tome jedan negativan i jedan pozitivan pol baterije. U procesu razdvajanja, naelektrisanja se niti kreiraju, niti uništavaju, već samo se postojeća naelektrisanja pomeraju sa jednog mesta na drugo. Pri tome ukupna količina naelektrisanja ostaje konstantna. U prirodi vlada zakon koji može da se formuliše na sledeći način: ukupna količina naelektrisanja u sistemu je konstantna. Ovaj zakon naziva se zakon održanja naelektrisanja. Nikada nije otkriveno da se narušava. Na primer, ako smo naelektrisali neko telo pozitivnim naelektrisanjem (Q ), na
nekom drugom mestu smo morali napraviti manjak istog tolikog pozitivnog aelketrisanja ( Q ).