Elektrohemija

Elektrohemija
–    Elektrohemija je oblast hemije koja proucava pojave koje se desavaju prilikom pretvaranja elektricne energije u hemijsku(elektroliza) kao i pretvaranje hemijske energije u elektricnu(Galvinski spregovi). Za razliku od hemijskih, elektrohemijske reakcije se odvijaju na racun spolja dovedene elektricne energije ili same mogu biti izvor elektricne energije. Elektrohemija pocinje da se razvija s pojavom faradejevih zakona, Voltine galvanske celije i pojavom Arenijusove teorije. Elektrohemija danas ima veliki znacaj jer se eh. postupcima mogu dobiti brojna jedinjenja, gasovi, metali.  Eh. izvori energije u vidu baterija i akukulatora se koriste svakodnevno. Elektorhemijskim putem dobijaju se i metalne prevlake. Osnovu u eh. cine elektroliti. Elektroliti su supstance koje sistemu u kome se nalaze daju naelektrisanje cestice-jone. Pozitivno naelktrisane cestice su katjoni a negativno naelketrisane cestice su anjoni.  Elektroliti se drugacije nazivaju provodnici drugog reda, i oni proizvode stuju kretanjem jona. Za razliku od njih provodnici prvog reda provode struju kretanjem elektorna i tu spadaju metali. Joni elektrolita u odsustvu elektricnog polja se krecu u svim pravcima, haoticno. Kada se rastvor izlozi dejstvu elektricnog polja joni elektrolita se krecu ka odgovarajucim polovima elektricnog polja. I tako prenose naelektrisanje kroz rastvor.

Elektroliticka disocijacija
–    Nosioce elektriciteta u elektrolitima otkrio je Faradej 1834. Godine i nazvao ih putnicima odnosno jonima. Medjutim Arenijus je dokazao da u elektrolitima postoje joni i u odsustvu elektricnog polja. Po A. teoriji elektroliti se u rastovoru spontano razlazu na suprotno naelektrisane cestice odnosno jone. To razlaganje nije potpuno vec delimicno. Proces razlaganja neutralnih molekula na jone naziva se elektroliticka disocijacija. Disocijacija hlorovodonicne kiseline u vodenom rastovoru moze se prikazati sledecom jednacinom: HCl+H2O—>H3O++Cl-
Mera za disocijaciju je stepen disocijacije ili α. Stepen disocijacije se definise kao odnos broja disosovanih molekula i ukupnog broja molekula u rastovoru. α = Ndis/N .
α moze imati vrednost od 0 (nema disocijacije) do 100(potpuna disocijacija). Na osnovu vrednosti stepena disocijacije elektroliti se dele na jake i slabe.U slabe elektrolite spadaju organske kiseline i baze i soli teskih metala. U jake elektrolite spadaju neorganske kiseline i baze i vecina soli.