Elektronski otpad i mogucnost reciklaže

Elektronski otpad (e-otpad) postaje veliki globalni problem.
Porast odbačenih električnih uređaja predstavlja realnost kako u svetu tako i kod nas i to izaziva zabrinutost celokupne svetske javnosti jer se svake godine globalni elektronski otpad povećava, prema procenama Ujedinjenih Nacija, za oko 50 miliona tona.
Ujedno, poražavajuća je činjenica da se samo nekih 15% odbačenih elektronskih komponenti reciklira, a da ostalih 85% završi na deponijama smeća.

Raspoloživost postojećih deponija kao i visoka cena formiranja novih predstavlja samo jedan od problema dok je drugi, mnogo značajniji sa aspekta zaštite životne sredine, problem prisustva materija opasnih po životnu sredinu u e-otpadu poput olova i kadmijum i njihovih jedinjenja (oko 40% olova u zemlji potiče iz elektronskog otpada).

Recikliranje štetnih materija ima ograničenu korist za okolinu upravo zbog toga što se štetne materije ”samo pomeraju” u druge proizvode kojima će ipak, na kraju, biti potrebno odlaganje. Primarni cilj bi trebalo da bude projektovanje i proizvodnja proizvoda sa smanjenim, a na kraju i kompletno bez štetnih materijala.

E-otpad je definisan kao ”otpad električne i elektronske opreme, ceo ili delimičan, odbačen od njihovih proizvođača ili korisnika i koji nije isplativ za popravku”, a elektronska oprema je definisana kao ”oprema koja zavisi od električne energije (struje) ili elektro-magnetnih polja da bi bile u potpunosti funkcionalne”.