Javno preduzeće

JAVNO PREDUZEĆE
Javna preduzeća predstavljaju zanačajan fenomen, kako po mestu i ulozi koju imaju u savremenim privredama, tako i po pažnji koja im se posvećuje u ekonomskoj literaturi.

Pojam i vrste:

Javna preduzeća se na najopštiji način mogu definisati kao preduzeća čije se osnivanje i funkcionisanje može dovesti u vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna vlast (država) u potpunosti ili delimično obavlja ulogu preduzetnika.

Karakteristike:

U bitne karakteristike javnih preduzeća obično se ubraja da su ova preduzeća u državnom (javnom) vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda ili usluga od vitalnog („esencijalnog“) značaja za određenu društvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju na tržištu stečenom uz podršku vlasti, kao i da su predmet javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje u javnom (opštem) interesu. Valja istaći da je svakako najvažnija karakteristika javnih preduzeća, iz koje proističu i ostale osobenosti ovih preduzeća, proizvodnja i distribucija „esencijalnih dobara“, kao i funkcionisanje u „javnom interesu“.
Odsustvo direktne konkurencije u oblastima u kojima deluju javna preduzeća, kao njihova sledeća bitna karakteristika, uslovljeno je, pre svega, nedostacima tržišnog mehanizma u regulisanju nekih delatnosti. Među tim delatnostima svakako su najvažniji prirodni monopoli. Monopolski položaj javnih preduzeća, s jedne strane, i njihov značaj za život i funkcionisanje određene društvene zajednice, s druge strane, nužno zahtevaju određeni oblik javnog regulisanja ovih preduzeća, što predstavlja njihovu sledeću bitnu karakteristiku.
Takođe, mogu se navesti i mnoge druge manje značajne karakterstike, npr. da deo ovih preduzeća, tzv. javne službe, imaju velike inicijalne investicije u opremu.

Forme:
Javna preduzeća sreću se u različitim pravnim oblicima. Preduzeća koja obavljaju delatnost od javnog interesa obično su u formi privrednih društava. U obavljanju svoje delatnosti imaju ograničenu samostalnost, a kontrolu nad njihovim poslovanjem država ostvaruje posedovanjem njihovih akcija. Pored ovog oblika javna preduzeća se sreću i u formi javne korporacije, koja je institucija javnog prava, sa posebnim pravnim subjektivitetom. Javne korporacije prvenstveno se finansiraju sredstivma koje dobijaju iz države. Ne mogu se osnivati u obliku akcionarskog društva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija. Javne korporacije najviše su zastupljene u V. Britaniji, SAD, Francuskoj, Italiji, Austriji…

Pored javnih preduzeća u nekim zemljama u zadovoljavanju vitalnih potreba učestvuju i različite vladine agencije, odnosno agencije nadležnih ministarstava, koje su slične javnim preduzećima, ali se ne mogu smatrati istim. Pre svega, zato što nemaju pravni subjektivitet.

U našem pravu, oblast javnih preduzeća uređuju Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od posebnog interesa. Ovim zakonom se uređuje pojam javnog preduzeća, osnivanje i poslovanje, imovina, ulaganja u ova preduzeća, ulaganja javnog preduzeća u druga preduzeća, statusne promene itd. Po ovom zakonu javna preduzeća posluju kao društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.