klasu kojoj neko pripada uzima za apsolutno merilo. Naravno, još uvek ne postoji istorijski
pristup koji bi bio lišen svih ovih nehotičnih iskrivljavanja.
Ovaj rad upravo govori o toj razlici između muškog i ženskog pola, o prednostima ili
nedostacima, iako ih po mome mišljenju ne bi trebalo biti.

1.1 Položaj žena kroz istoriju

Počeću od 19.veka, jer je tema rada feminizam a ne istorijat položaja žena u društvu.
Savršena žena je prema Starom zavetu “odevena snagom i dostojanstvom”. Hvaljena je pre
svega zato što je bogobojazna. Dobra je žena vrlo poštovana, smatrana darom od Boga. Osim
što rađa i podiže decu, idealna žena upravljala je svojim domaćinstvom. Područje njene
delatnosti nije bilo usko ograničeno i moglo se proširiti van ograničenja domaćinstva. U
izraelskom društvu su žene cenili prema njihovoj ulozi rađateljica dece. Žena koja nije mogla
imati dece bila je stigmatizovana. Ponekad je znala posegnuti za očajničkim rešenjem, npr.
poslati muža drugoj ženi kako bi se pobrinula da on sigurno dobije sina. Izraelska je žena kao
majka zahtevala čast i poštovanje. Deca su vaspitavana tako da poštuju oca i majku.

U 19. veku, za žene radnika, koje nisu mogle doći do bilo kakvog vlasništva, ostao je rad u
fabrici, uvek osporavan i najlošije plaćen. U tim uslovima, ideologija o „ženi za šporetom“
dostigla je vrhunac, jer su je svi koristili ili su barem verovali da je koriste. U 16. veku vodila
se rasprava o „radu žena“, u 19. veku su se svi jednoglasno izjasnili protiv njega. Uporno se
zaboravlja da je 40 do 50% žena koje su živele u gradu bile neudate i da su samo pomoću
svoje radne snage mogle da opstanu. U nedostatku posla, mnoge od njih su se odavale
prostituciji. Uopšte ne iznenađuje što su se u ovakvim uslovima žene svih društvenih slojeva
pobunile: radnice protiv niskih plata, nezaposlenosti, trajanja poslova koje su im davali, a
žene iz buržoaske klase protiv oduzimanja svih političkih i ekonomskih prava. Uprkos
preprekama, žene iz svih društenih sredina izražavaju i praktično i verbalno, nezadovoljstvo
zbog uništenja koje im preti.

U 20. veku, Međunarodni savet žena (ICW) nastavio je borbu za ekonomska, porodična i
politička prava žena. Lokalni ogranci saveta ICW stvoreni su u svakoj zemlji. Međunarodni
kongresi su se održavali periodično. U Francuskoj, Nacionalni savet francuskih žena (CNFF)
(april 1901.) obuhvatao je „četrdesetak ženskih udruženja i radova koji imaju za cilj
poboljšanje položaja žene u pogledu obrazovanja, društva i morala“.

Tokom Prvog svetskog rata, veliki broj žena je bio zaposlen u fabrikama oružja u Francuskoj,
Engleskoj, itd, kako bi zamenile muškarce koji su mobilisani. Tada je i zaboravljena razlika
između uloga žena i muškaraca i princip majke domaćice; otvoreno je obdanište kako bi se
ženama omogućilo da ispune svoju profesionalnu dužnost. Žene iz građanske klase
prijavljivale su se za rad u obaveštajnim biroima, za brigu o teškim bolesnicima, traženje
nestalih, pomoć zarobljenicima, itd. One su u prvi plan postavile borbu za mir.

1.1.1 Period između dva rata

http://bu.univ-angers.fr/EXTRANET/CAF/numer/ANCNFF.htm