Finansijsko planiranje u preduzećima

1.0. Uvod
Svako preduzeće treba da razmišlja o budućem razvoju, ukoliko ta razmišljanja nisu strukturisana još u prvoj fazi i razrađena do poslednjeg detalja. Ove još nejasne ideje se karakterišu kao vizije. Na osnovu vizija se kasnije dobijaju tačne predstave – ciljevi preduzeća koje osnivači preduzeća žele da ostvare.

Vizije se konkretizuju tako što se pretvaraju u ciljeve preduzeća i u pisanoj formi unose u poslovni plan. Poslovni plan obuhvata sve oblasti preduzeća: proizvod, marketing, prodaju robe, osoblje, finansije itd. On pomaže da se blagovremeno prepoznaju odnosi i problemi. Ukoliko nema pažljivo urađenog poslovnog plana, postoji opasnost da se odluke donose na osnovu trenutne situacije, a ne s obzirom na dugoročno postavljene ciljeve.

Finansijsko planiranje dugoročne ciljeve koji su formulisani u poslovnom planu pretvara u brojke i prognozira prihode, rashode i dobit. Takođe se bavi budućim imovinskim stanjem i likvidnošću. Dalje, finansijsko planiranje obavezuje poslovno rukovodstvo da se aktivno bavi budućnošću firme.

Finansijsko planiranje nudi sledeće prednosti:
 Samo sa prethodno urađenim finansijskim planiranjem mogu kontinuirano da se porede planirani zadaci sa poslovnom realnošću (poređenje realno – planirano).

 Problemi se na vreme prepoznaju i mogu odmah da se preduzmu protiv-mere.

 Za vreme planskog perioda pruža se mogućnost da se aktuelna situacija u preduzeću dobro proveri u smislu “samokontrole”.

1.1. Instrumenti Finansijskog Planiranja

Bez obzira da li se radi o velikom, srednjem, ili malom preduzeću, dobro finansijsko planiranje obuhvata najmanje sledeća tri instrumenta:

 Plan priliva sredstava (budžet)

 Bilansni plan

 Plan likvidnosti

Između ova tri instrumenta planiranja postoje uzajamni odnosi. Tako na primer, “dobit” određena u planu priliva sredstava utiče na dužnike u bilansnom planu i na prispeće plaćanja u planu likvidnosti.

Ako se uradi finansijsko planiranje, onda se detaljno planira sledeća godina i dobija se grubi pregled za naredne 2 do 3 godine. U vezi sa ovim važi princip: Realno koliko je moguće i detaljno koliko je potrebno.
Finansijsko planiranje može da se uradi i za pojedinačne delove i proizvode, a ne samo za celo preduzeće.

Banka takođe smatra korisnim da firma ima finansijsko planiranje. Planirane brojke pokazuju, naime, da li zbog planiranih investicija postoji dodatna potreba za kapitalom i kada bi mogla da nastupi eventualna teška situacija u pogledu likvidnosti. Banka tada može, zajedno sa preuzetnikom, da unapred razvije odgovarajuća finansijska rešenja. Istovremeno, banka dobija sveobuhvatnu sliku o firmi. To, opet, može pozitivno da utiče na dobijanje kredita i na rejting.