Fitonematode

1. MESTO NEMATODA U ŢIVOTINJSKOM SVETU
Da bi se bolje razumela graĊa i ţivot nematoda treba se podsetiti osnovnih zahteva
opstanka ţivih bića uopšte, i zatim videti kako nematode i njima najsrodnije grupe ispunjavaju
te zahteve. Opstanak ţivota zahteva uspešan opstanak jedinki i preko njih odrţanje vrsta, pošto
su jedinke smrtne i relativno kratkoveĉne. Da bi zadovoljila te fundamentalne zahteve, ţiva
bića moraju da se reprodukuju i hrane, a ove najvitalnije ţivotne funkcije ostvaruju se uz
pomoć disanja, ekskrecije, osmoregulacije, raznih vidova sekrecije itd. Kod ţivotinja se u sve
procese ukljuĉuje nervni sistem koji funkcionalno povezuje sve delove tela i njihove aktivnosti.
TakoĊe je tipiĉno za ţivotinje aktivno kretanje u prostoru i drugi vidovi mehaniĉkog rada
pomoću mišića, kao i nekakav skelet koji daje oblik telu, zaštitu mekim organima i uporište
telesnim mišićima.
Prouĉavanje ţivotinja pokazalo je da se one mogu svrstati u razliĉite grupe ĉiji su
ĉlanovi meĊusobno dosta sliĉni, a istovremeno i dosta razliĉiti od ĉlanova drugih grupa.
Najveće takve sistematske grupe obuhvataju vrste kod kojih je zajedniĉko osnovno ustrojstvo
graĊe i funkcionisanja tela, a to se odnosi na opšti nivo sloţenosti, simetriju tela, prisustvo i
tipove telesnih duplji, segmentiranost tela, organizaciju sistema za razmnoţavanje, ishranu,
disanje, ekskreciju, nervnu povezanost, vezivna tkiva itd. Uz sve razlike u mišljenjima
struĉnjaka, ima 20 – 30 takvih osnovnih tipova organizacije ţivotinja, formiranih i genetski
fiksiranih tokom evolucije, i takve najveće grupe zovu se filumi, kola, tipovi i sl.
Nematode su jedan od filuma u okviru podcarstva višećelijskih ţivotinja (Metazoa).
Metazoa se dele na dve glavne grupe, na beskiĉmenjake (Invertebrata) i kiĉmenjake
(Vertebrata). Nematode su ranije smatrane jednom od klasa filuma Aschelmintes, ali danas
gotovo svi prihvataju da su one poseban filum, Nematoda. Naši nazivi za njih su: nematode,
valjkasti crvi (u uţem smislu reĉi), obli crvi i konĉasti crvi, od kojih ovaj poslednji najviše
odgovara latinskom imenu Nematoda, koji je izveden od grĉke reĉi ”nema”, što znaĉi konac.
Nematode spadaju u grupu Bilateria Pseudocelomata, koja u nekoliko filuma obuhvata
relativno sitne ţivotinje jednostavne graĊe, bilateralne simetrije tela i telesne duplje tipa
pseudoceloma. Smatra se da su ove ţivotinje nastale dosta davno, i da njihova organizacija
dosta odraţava uslove nastanka i ranih faza evolucije ţivota na Zemlji. Vaţniji od tih uslova su
sledeći.
Akvatičnost. Ţivot je nastao u vodi i ostao je suštinski neraskidivo vezan za vodu, pa je
obilje raspoloţive vode osnovna prednost vodenih u odnosu na kopnena staništa. Gustina
vodene sredine je sliĉna gustini ţive materije, pa su u odnosu na kopnene uslove manji zahtevi
za skeletom i muskulaturom. Ekskrecija, u uţem znaĉenju odstanjivanje štešnih azotnih
produkata metabolizma, u vodi je jednostavnija, u formi amonijaka koji se lako izbacuje, ali
traţi dosta vode. Morska sredina je najpovoljnija za ţivot jer je abiotski pogodno i vrlo stabilno
stanište; osmotski je vrlo sliĉna telesnoj teĉnosti, pa osmoregulacija nije problematiĉna.
Slatkovodni uslovi traţe rešenje za efikasnu osmoregulaciju, odnosno izbacivanje suvišne vode,
koja spontano teţi da prodre u organizam više nego što je potrebno. Tekuća slatkovodna
staništa traţe jaĉu lokomociju, tj. muskulaturu i skele