Gajenje vinove loze,sortiment i prinos grozdja u Vinarackom vinogorju

1.UVOD

1.1    Značaj vinogradarstava

Vinogradarstvo kao pojam vezuje za sebe jednu prirodnu nauku čiji je zadatak da proučava biologiju i tehnologiju gajenja vinove loze. Takođe gajenje vinove loze podrazumeva proizvodnju grožđa i loznog sadnog materjala koji služi za oplemenjivnje i razmnožavanje ove kulturne biljke.Postoje mnogobrojni oblici loze, rodovi, vrste i familije vitacea.Savremeno vinogradarstvo pretežno se bavi vrstom i vrstama iz roda vitisu prvom redu – plemenitom lozom vitis viniferakao i nekim vrstama američkog porekla.Pored potrošnje grožđa u svežem stanju, najveći deo grožđa se preradi u vinu, dok se manji deo prerađuje u grožđani sok i grožđani med.Posebno se treba naglasiti da je kvalitet naših vina poznat i u inostranstvu, pa se ono pored potrošnje u zemlji izvozi i na strano tržište. Grožđe u sebi sadrži šećer,kiseline,mineralne materije,ali i kompleks vitamina koji igraju veliku ulogu u ishrani ,lečenju i održavanju zdravlja ljudi.
Vinova loza uspeva i na siromašnim,peskovitim,šljunkovitim zemljištima na kojima se sa takvom rentabilnošću može gajiti samo manji broj drugih biljaka.
Otkrića fosilnih ostataka govore da se vinova loza pojavila na zemlji pre čoveka. Prema nekim podacima sa gajenjem vinove loze počelo se južno od Kavkaza, a u cilju proizvodnje vina prvi su gajili arijevci u Indiji. U XVII i XIX veku vinogradarstvo se naglo proširilo i u ostale delove Evrope. U XIX veku iz amerike je doneta filokserau Evropu kao i druge kriptoganske bolesti (plamenjača i pepelnica), vinova loza nije mogla opstati na sopstvenom korenu pa je iz tog razloga došlo do propadanja vinograda u Evropi.
Da bi se dalje održalo vinogradarstvo tražena je loza koja je otporna prema ovoj štetočini i kao zaštitina mera počelo se primenjivati kalemljenje domaće plemenite loze na otporne lozne podloge  koje su plemenite i koje su otporne na filokseru. Pored ovoga zaštitom vinove loze od bolesti i štetočina počinju nove agrotehničke mere u vinogradarstvu.
U našoj zemlji vinova loza je u uslovima pravilne rejonizacije,primene potpune agrotehnike veoma rentabilna kultura.
U individualnom sektoru pretežno dominiraju vinogradi sa ekstenzivnim uzgojnim oblikom malog rodnog kapaciteta i mahom prilagođeni korišćenju fizičke radne snage.
U društvenom sektoru najviše je u primeni savremeni špalirski način uzgoja vinove loze sa rastojanjem između redova 2,8−4m, što omogućava uzgoj srednjeg i visokog stabla tako da je omogućena primena mehanizacije.
Površine pod vinogradima danas u Srbiji realno iznose od 20.000 do 25.000 hektara,dok se prozvodnja vina kreće između 150 i 200 miliona litara vina godišnje.
Vinogradarstvo zauzima veoma značajno mesto u ukupnom dohotku poljoprivrede jer u njemu učestvuje sa 5,6 % , a upošljava oko 9 % radnika od ukupno zaposlenih u poljoprivredi.
Najveći značaj vinove loze je u tome što se ona može gajiti na siromašnim zemljištima na kojima se sa takvom rentabilnošću može gajiti samo manji broj drugih kulturnih biljaka.